19. новембар 2012.

Рингишпил

У ово доба године стиже циркус. Шатре су разапели на старом месту. Има пуно посла. Сутра је прва представа. Свака година је све тежа. Управник стоји поред комбија намргођен и видно нерасположен. Кловнови га заобилазе и не поздрављају. Они су звезде циркуса али управник је газда. 

Остају овде недељу дана. Сваки дан две представе. Деца су кључ успеха. Имају нове тачке и надају се смехотресу.

Управник се вратио у свој комби. Брига се очитавала на његовом лицу. Степен ризика био је на црвеном. Опасне ситуације нису му биле стране. У млађим данима дешавало се да неког премлати. То се одавно није догодило. Једна туча би га растеретила.

***
Нестало је струје и трамваји су стали. Људи су невољно изашли и кренули пешице. Неко је наставио шинама док су други прешли улицу у правцу бус станице. Искусни џепарош остао је без плена. Три дана није ништа "одрадио". Више неће да ради по "трамвајима". Враћа се на "болничке линије". Људи су неопрезни кад иду у посете и то је вешто користио. Нема више митинга и протеста као раније. Волео је опозицију јер је тада несметано крао.

***
Изгубила је посао на свој педесети рођендан. Добила је отказ. Како да дочека сутра. Све су уништили. Знала је да ће се то догодити а опет ништа није предузела. Можда није ни могла. Нема више одговорности. Притиска је бол у грудима. Сузе не помажу. Поглед јој се зауставља на насмејаном политичару са билборда. Све је фарса. Ово је погрешан живот. Поред ње је пројурио црни џип са затамњеним стаклима. У њему су хероји и пословни људи транзиције Угави и Кеса журили на важан састанак.


Нема коментара:

Постави коментар