28. септембар 2011.

Консеквенца XIII Тутусамоту VIII Посета


Загрљени у капсула кабини за посете, слепљени телом сањају.

Види себе као дечака крај неког дрвореда. У близини је споменик где неки човек упире прстом у даљину. Деца се ту играју док жене седе и паламуде.

На његовом џепу са спољне стране нацртана бубамара. У том џепу чувао је радосни камичак. Тај глатки камен био је његов добар друг. У моментима несигурности чврсто га је стезао и гладио прстима.

На крају парка стаклени пано и најава нових филмова у локалном биоскопу. Мушкарац и жена се љубе. Она је истегла врат и пребацила руке преко његових рамена.

Пољубац.

Отворио је очи и померио руку јер је утрнула. Она је безбрижно спавала на његовом рамену. Померио је њену косу на страну.

Била је лепа.

27. септембар 2011.

Консеквенца XII Тутусамоту VII


  • Сиђи у сектор за посете.
  • Сада?
  • Да.

Сектор за посете налазио се у подземном делу. Морао је да иде лифтом. Процедура одласка подразумевала је да иде прво до „Гардеробе“ где је добио „маркер“. Некако је навукао маркер на себе. Пре уласка у лифт требао је да убележи жељени десант.

У лифту су га угушили лошим рекламама. На једном од спратова упао је у лифт и један дигитални момак. Невероватно је како се такви типови мотају по затвору и праве послове.

Изашао је спрат изнад Посета.

У његовој капсула кабини за посете затекао је своју никад жељену жену.

  • Имамо седам сати. Радићемо шта год желиш!
  • Овде је јако напорно. Можеш да ми попушиш и после могу мало да спавам.
  • Опусти се. 
     
    Никад слађе није заспао.

22. септембар 2011.

Консеквенца XI Тутусамоту VI Глобус


Глобус је био добро расположен. Очигледно трговина му је добро ишла. Питао је Глобуса за дигиталне момке. Одмахнуо је само руком.

Глобус је увек био у покрету. Чинио би ситне услуге и многима завршавао послове. Неко време прозивали су га Општина Г да би касније био препознатљив само као Глобус. Општина се изгубила.

Његов рејтинг је нагло порастао када је управник Кезмо глупим и кретенским руковођењем изазвао побуну. Глобус је на огради стилизовао графит на ком је написао:
Сувише мало и сувише касно“

Кезмо је убрзо морао да иде. Тутусамоту поново је упао у рутину. Рутина је очеличена навика. Све је уходано само се није десило.

Глобус је волео предвидљивост.

21. септембар 2011.

Консеквенца X Тутусамоту V Дигитални момци


Устао је невољно, задовољан што је управо заборавио сан. Кошмар ужас и стихија терали су на повраћање. Мучнина која је освојила његов ум протегла се телом.

Стомак му се превртао од најаве новог дана.

Био је леђима окренут када су у ћелију ушла три младића. Необично су изгледали. Један од њих реско је добацио да су они дигитални момци.

  • Имамо уговор за склапање уговора за затвореницима. Хоћемо да ти понудимо посао.
  • Тренутно фарбам Сунце а после идем у Рупу. Тешко да између тога могу било шта да радим.
  • Зато и јесмо ту. Ако прихватиш наше услове Рупу више нећеш видети. Знамо да си писац и још важније знамо да си раније био програмер.
  • Одавно то не радим.
  • Нема везе, једном програмер, увек програмер.
  • Можда...
  • Нашем клијенту је неопходан Бог. Послови су му кренули јако лоше.
  • Зар није једноставније да промени посао.
  • Не. Пао је у тешку депресију. Искључиво хоће свог приватног Бога кога неће делити ни са ким. Он је изгубио сваку веру и ово је покушај очајника.
  • Не могу ни себи да помогнем. Увалили су ми државну жену, изгубио сам слободу, сваког часа осећам се све горе, почињем да лудим. Како такав човек може да помогне било коме ?
  • Наш рачунар је избацио твоје име као решење за овај проблем. Ми немамо проблема са вером. Верујемо рачунару. Ако он указује на тебе то је за нас довољно.
  • Поклоните му ваш рачунар. То може да буде и његов приватни Бог.
  • Не. Имаш три дана за одговор.

Одоше.
Спорим кораком упутио се да фарба Сунце.

16. септембар 2011.

Консеквенца IX Тутусамоту IV



Добио је задатак да офарба Сунце. Имао је две тубе. До њега са истим задатком радио је Глобус.

Поделили су Сунце и кренули да раде.

Глобус је био искусан затвореник. Није пуно радио, више је падао са платформе. То је радио због трговине на доњим нивоима.

Само једном се срушио. Пењање натраг страшно га је изморило. Није видео Сунце испред већ само жуто.

Умазао се и био је сав лепљив.

Сирена је огласила крај рада на платформама. Сви су као по команди кренули у такозвану Рупу. Као и сав други простор у Тутусамоту и Рупа је била кружна.

Зидови Рупе су се трансформисали у огромне ротирајуће екране. Пуштали су им снимке хапшења. Видео је свој на порталу и чинило му се да је од тада прошла читава вечност.

Симулација земљотреса била је запрепашћујуће стварна тако да су се затвореници инстиктивно ухватили једни за друге.

Цртани филм је био последња тортура. 
Након тога су морали у ћелије на спавање.

Сам себи је сместио овај хорор.

15. септембар 2011.

Консеквенца VIII Тутусамоту III



Суочење.
Један наспрам другог. Инспектор и ухапшеник.

  • Немамо пуно времена. Данас морам да донесем одлуку о вашем даљем поступку. Ви нисте криминалац.
  • Нисам.
  • Професија писац. Та професија изумире и сами знате да данас готово нико не чита. Све је већ написано. Проблем вашег понашања је у избору занимања. Можемо да помогнемо али морате да сарађујете.
  • Да, мама ми је рекла да сам добро дете.
  • Иронија не помаже. Послаћу вас на фарму.
  • Нисам сељак.
  • Да, писац. Антипротиван и антиготиван. Ми смо завршили. Више се нећемо видети.
  • Ви никог и не виђате.
  • Молим !
***
Пребацили су га локалним мини возом на Фарму.
Фарма је заузимала трећину простора Тутусамотуа.
Оно што је било несвакидашње је што на фарми није постојало небо. Свод је био пластичан. Затвореници на врху цртали су облаке. Ко би неопрезно искорачио падао би на неки доњи ниво. После је морао поново да се пење.

Где су га довели ? Да не пожелиш непријатељу.

13. септембар 2011.

Консеквенца VII Тутусамоту II


Чује своје срце у тишини ћелије.

Снага тишине.

Намерно је сео поред постављене столице. Ставио је руке на уши и зажмурео. Тако полусавијен положај пружао је заштиту.

Камерама је узвратио жмурењем. Покушаће да задржи тај положај што дуже.

Није једноставно бити без покрета.

Давно са мајком посетио је ујака у затвору. У затворској мензи ујак је прецизно описао ко је убица, ко је лопов а ко кретен.

Запамтио је тешка затворска врата и нељубазне чуваре.
У повратку су дуго чекали бус.

Сиво блатњаво и тужно.

12. септембар 2011.

Консеквенца VI Тутусамоту I



Тутусамоту је изграђен на рушевинама фудбалског стадиона Јудавиа. Архитекта Помор је за тај бисер спортског неимарства добио низ међународних награда.

Тутусамоту је данас савремена установа комбинација модерног затвора, ексклузивне луднице и низа експерименталних васпитних радионица.

Сваки нови становник прво доспева у такозвано „Чвориште“. Ту је на посматрању 48 часова. Видео документ анализира конзилијум и своје процене предаје инспектору пријема и локације на даљи поступак.

Сећа се да је његов отац на овом месту са другарима „пикао“ лопту и да су га чак селектовали у млађе категорије Јудавие. Ето њега на истом месту у кружној ћелији са четири камере.

Без лопте.

Он је ипак постигао гол.

Сам је.

09. септембар 2011.

Консеквенца V Тутусамоту


Сунце једва да је изашло.

На излазу сударио се са пијаним комшом који се придржавао за поштанске сандучиће. Комша је иначе био оригиналан тип. Кући није смео да пије. Његова жена била је склона сценама. Унучиће је складиштио у свом поштанском сандучету. Само маштовит лик може да направи бар у свом улазу од поштанског сандучета.

Проблем столица није решио.

Нису ништа рекли, чак се нису ни погледали. Изјурио је директно на улицу. Степен слободе и олакшања пунио је његова плућа.

Ишао је линијом у сусрет возилима. Фијук и струјање ваздуха осетио је као живи организам. Свашта су му добацивали из кола. Није се обазирао. Само је ходао и није осећао ништа, понајмање страх. Почео је да ужива.

Цигарету је запалио када су га опколили. 
 
Није пружао отпор. Љубазно је полицију понудио цигаретама. Они су му дали лисице. Није хтео такву трампу али га они нису ни питали шта би хтео.

Поподне су га спровели у Тутусамоту.

08. септембар 2011.

Консеквенца IV


Било је скроз неочекивано.

Надвио се над њу као медвед. Изгледао је застрашујуће. 
Урликнуо је тако снажно да је само сакрила главу под јастук.

Њен механизам опомене је затајио.

Била је брутално силована. Једном. Други пут. 
Трећи пут је било барем без шамара.

Добила је шта је тражила али су јој образи бридели.
Целим телом прошао је бол.

Медвед је отишао.

Консеквенца III


Како год примамљиво изгледало није му се ишло на Марс. Наизглед не може да је се ослободи. Не може ни да је убије. Како је страшно кад сам живот одједном постане затвор.

Затвор је страшна реч. Нема излаза.

То је била и прва спасоносна мисао. Ако је прекршио норму неженства може још неку. Надмудриће их. Сутра раном зором изаћи ће и на сред улице запалиће цигарету.

Не, боље да запали две одједном.

Морају да га ухапсе због јавног пушења. Још истог дана треба да заврши у зони затвора Тутусамоту. Које олакшање! Тутусамоту је у односу на његов стан прави хотел. Све ово га је јако сморило.

Треба му одмор а пара нема.

Можда ипак треба да је појебе и оде сутра у Тутусамоту. Дуго није био са женом. Ако је дотле дошло боље да се јебе по закону.

Јебати законски је најслађе.

07. септембар 2011.

Консеквенца II


  • Додај ми чашу воде.
  • Наравно....Изволи.
  • И шта ћемо сад?
  • Направи ми дете што пре!
  • То је значи решење?
  • На неки начин јесте.
  • Објасни, шта се мења са дететом ?
  • Све се мења.
  • Ниси ме убедила.
  • Држава сваком пару који добије дете обезбеђује месечни боравак на Марсу.
  • Немам везе са тим. Сви сте опичени.
  • Не прави се луд. На Марсу је највећи погон подмлађивања људи, станица Сигеа. Седам дана на Сигеи скида 14 година.
Није ништа одговорио.

06. септембар 2011.

Консеквенца I


Понижење никада не умире.

Седео је за столом не очекујући ништа добро. Стајала му је над главом и готово у себи певала њему непознату песму.

Она је певушила он је ћутао.

Полутама је скривала њихова лица. Зрак светлости разоткрио је прашину која је на светлости деловала узнемирено.

Његов стан био је оскудан. Мрзео је ствари. Сада је и сам постао ствар у свом оскудном стану. Глупа ситуација.

Она поседује њега у његовом стану.

Шта да ради ?
Ко је крив?

Смислиће већ нешто.

03. септембар 2011.

Консеквенца


Непрепознатљиво лице жене нашло се пред њим. Ко је она?
Припалио јој је цигарету и није издржао а да не упита:

  • Ко си ти ?
  • Ја сам твоја жена.
  • Немогуће, нисам ожењен.
  • Ниси разумео. Јуче је истекао законски рок до када си морао да се ожениш. То ниси учинио. Сада си по сили закона добио државну жену.
  • Ти си државна жена ?
  • Да, имам уговор на три године. Била сам незапослена жена. Сада сам државна жена и припадам теби.
  • Не желим да будем са тобом.
  • Требао си раније да мислиш о томе.
  • То је затвор. Зашто је неопходно да имам жену ?
  • Такав је закон.
  • Могу да побегнем у другу земљу!
  • У том случају имам право да те убијем.
  • Баш лепо. Шта ако ја тебе прво убијем ?
  • Изгубићу посао. Ти у том случају добијаш три казнене државне жене што значи највише месец дана живота. Тако стоје ствари.
  • Прилично јасно.
  • Како се зовеш?
  • Мораш да попуниш формулар Е34 ако хоћеш службене информације. Формулар се купује код мене.
  • Добро. Не занима ме како се зовеш.
  • Знам о теби све што треба. На крају ћеш ми се захвалити.
  • Тешко. Већ те мрзим.
  • То је добро. Боље је на почетку.
  • Значи ти ниси курва, само се јебеш по задатку. Могу бесплатно да те туцам или и за то треба формулар?
  • Туцање не постоји у опису мог радног места. Страшно грешиш. Ја сам та која одлучује у пракси механизма опомене. Цео поступак контролишем законски прописно и одговорно.  
Окренуо се и наслонио на ограду.
Да ли да скочи?

01. септембар 2011.

ММ


Ћутање је злато.

Мобилна телефонија обара мит. Причање је злато, поготову када више нико никога не слуша.

Ламент монолога над скривеним опадајућим поподневом.

У предвечерје рата девојка љуби момка мотоциклисту. Њих се рат не тиче. До сада је водио бригу само о мотору сада мора и о њој. Склупчала се око њега о само подне на ивици аутобуске.

Уплели су се као сказаљке на сату. Мотор се пресијавао бацајући одсјај на аутобуску. Њој је зазвонио моб. Није се одмах јавила. Пустила је да звони док не заврши пољубац.

Остала је у његовом загрљају.

Сутра је почео рат. 

Моб