Други део града......

      - Озбиљно је.

- Наравно да је озбиљно.
- Колико имамо времена ?
- Два дана.
- Не. Три дана.
- Ако промаши ?
- Како год нисмо одавде. Ми смо добри момци.
- Он је професионалац.
- И ми смо...
- Угави поготову.
- Да, да...
- Само зајебавај...

Заћутали су. Тишина је секла ваздух. Њих тројица се дуго познају. Судбине су им биле укрштене као неопране чарапе. Требало им је десет година да испливају. 

На врху су.

Крали су бабама ташне, палили станове, диловали украдена кола. Све је то сада иза њих. Сада су озбиљни пословни људи. Послују из канцеларије. Једном речју, господа. Листа послова неисцрпна. Радијус кретања планетаран. Остали су им само надимци.То им не смета јер је све мање оних који би смели да их тако ослове. 

Неслужбена етикеција.

Један од њих прошле године је постао посланик. Његова животна девиза била је "бољи ја него други". Бабе које је ускратио за ташне редовно су вриштале али ниједна није потрчала да га стигне. Такав је и народ. Само вришти и пени. Мало ко да потрчи. Он је то закључио искусно.

- Виђамо се....
- Јуче сам те видео на ТВ-у.
- Стално снимају, досадни су.
- Она новинарка има батаке боље од фаце.
- Има их неколико баш како треба.
- Ова је посебна.
- Гони их.
- Ову би нагазио.
- Опет си глуп. Кад ово прође после јеби камермана !
- Опусти се Слино ! Муче те брабоњци.

Изречено је још пар увреда и након тога растанак. Мада није тако изгледало сва тројица су из куће изашли задовољни.