31. мај 2011.

Пре него стави капу, човек је гологлав


Као да си сам.

Историјска читанка испред. Хронологија убијања. Споља допире звук, неко пали ауто. Узима књигу, чита.

Драго му је што чита, не мора никог да убије.

Тишина је лек. Мисли су као пијавице. Сметају тишини. Тишина је мисао Бога, помисли незрело побуњенички.

Када скине шлемове и капе, гологлави су исти.

Симболи против симбола. Одакле толико енергије да се порази и физички уништи неко попут тебе.
Иде до кухиње. Кува чај. Телефон. Грешка.

Доноси одлуку да прочита још педесет страна.

Статистички подаци индустрије смрти. Вера у челик који се зове тенк, авион, топ.

Још двадесет страна. Издржаће, скувао је чај.


24. мај 2011.

Тоналитет судбине



Чекање не помаже главобољи. Чекање је важан елеменат стратегије ослобађања страсти.

Утрнуће времена каталепсија ума. Укоченост и чекање. Земља у којој је само чекање будно стање.

Лепљиво, љигаво и главоболно знојаво. Без покрета са стидљивим дисањем кафкијанског додира.

Корона посрнућа издвојене љубопитљивости. Увело лишће монашке исповести. Зидови моћне сујете, весели гробови идеја. 

 
Непажња детета кад пишки. Трзај кокошке без главе.

Календар људске глупости.
Сваки дан Нова година.

Реално, машта је нереална.
Чује се песма.



19. мај 2011.

Три дана




Поверљив разговор. Ходају.

Она раскошно изгледа. Сваким покретом одаје „неодољив“ шарм. Он је послован човек. За њега нема „тајни“ јер сваки разговор за њега је посао.

Њена мама је била учитељица у социјализму. Годинама је учила ђаке да читају и пишу. Његов отац је био грађевински радник. Прошао је уздуж и попреко земљу.

Прешли су улицу непрописно. Смеју се. Узимају сладолед. Спуштају се до парка. Нека шарена лопта долетела је до њих. Седају на клупу. Нежно је грли. Пољубац само што није запуцкетао.



То би се и десило да нису наишла три кратка набијена типа. Један му је пришао са леђа и зграбио га за главу. Други је муњевито упутио ударац песницом у стомак. Трећи је мирно стајао и посматрао. 
 
  • За три дана се видимо поново!  добацили су при одласку.
Устала је и отишла. Остао је сам на клупи са своја три дана.

17. мај 2011.

Два рата-један мир



Одувек су људи били будале.

Баш као такви незаслужено на овом свету постају господари. Господаре свим и свачим осим сами собом. 

 

Господар сила има оптику силе. Сила је ишчашена сваким наредним испољавањем.

Рат је искрен, мир лажан.
Шта је поузданије: ратна искреност или лажни мир ?


Чарли Чаплин је дао одговор.
Смех. Оригиналан одговор без речи.

Једини могућ одговор без речи.

14. мај 2011.

Зарф ентропија



Музика мери време. Сат је само заточеник без права на пресуду. Маса узвикује „ми смо моћ“.

Појединац прижељкује само „упомоћ“.

Она свира. Њени прсти славе XVIII век. Тамо негде је њен љубљени. Сала је 
 полу-пола. 
 
Појављује се аветињски посетилац.
Црна ролка, црне панталоне. 

 


Музика побеђује простор. Сећа се љубави. Дирке се савијају без 
напора.

Сваки прст, један уметнички чекић.  

11. мај 2011.

Парада - њ и е


Кретање.Причање.Љубљење.Давање.Примање.Жаљење.Отапање.
Вриштање.Ругање.Смејање.Чупање.Јебање.Трпљење.Долажење. 
 
Пиштање.Умарање.Шкргутање.Рибарење.Чекање.Цвокотање.
Шапутање.Шибицарење.Парадирање.Кријумчарење.Крпарење.
Џепарење.Шепурење.Глуварење.Кревељење.Зајебавање.
Шамарање.Добошарење.Јављање.Пишање.Срицање.Договарање.
Мајсторисање.Дремање.Сневање.Сађење.Нарицање.Фолирање.
Покрштавање.Домунђавање.Сплеткарење.Певање.Тиховање.
Орање.Паљење.Силовање.Њихање.Купање.Шпијунирање.Учење.


Кресање.Дување.Скакутање.Дрмусање.Калдрмисање.Лапрдање.
Слушање.Труцкање.Срање.Брање.Кување.Спорење.Уходавање.
Замајавање.Пушкарање.Подригивање.Ваћарење.Сликање.
Тумарање.Бајање.Надевање.Сметларење.Оговарање.
Клопарање.Дрписање.Малање.Хватање.Дробљење.Тужакање.
Чаврљање.Успоравање.Капарисање.Буздованисање.Рокање.


Симулирање.Титрање.Маневрисање.Каљање.Страдање.Вађење.
Пријављивање.Шалтерисање.Стражарење.Резбарење.Кајање.
Васкрсавање.Малтретирање.Сплаварење.Ходање.Мозгање.
Брисање.Жигање.Повраћање.Џабалебарење.Својатање.Дисање.
Разоткривање.Сипање.Торбарење.Сиромашење.Мирисање.
Надевање.Играње.


Спавање.

8. мај 2011.

Црни светионик

Невидљиво са годинама постаје видљиво. Нема наговештаја зашто се није раније то схватило већ само нанос година као објашњење. Чекање да се остари је вешт начин да се старост одложи или одбије њен први налет. 


Та блистава победа је у ствари почетак победе старости а чекање достојанствена награда. 

Саму награду многи презру и доживе као казну и проклетство. Тешко је задовољити све и појединац рађе задовољава себе као представника и оних других у чије име себе брже и сигурније испуни оним што други не стигоше или не могаше. 

Скромна моћ промене снажније утиче на жене које то упију и након тога буду женственије обликујући своју мекоћу у складу са променама. И саме, без јасне визије да на то утичу разапну мрежу не очекујући улов а хватајући готово сваког. На тајанствен начин тако се покреће полуга историчности догађаја чији исход обесхрабри праведнике. Они расути у мери саме праведности самим тим и без казне, осуђени, на самоћу и тегобно преиспитивање. 

Висина намеће избегавање погледа у дубину од страха да се не изгуби равнотежа. Иза је присећање а испред неизвесно и једна црна тачка. Црни светионик, у тмини. Речи утехе су једина једра против његовог угланчаног црног бљеска. Оне нагоне ветар на верност савезништва.

Пловидба је могућа ако су срца, још пре тога, нашла своју луку.

5. мај 2011.

Кад нема никог






Емоције воде понорнице.

Умети волети је таленат једног Сунца. Упијање скакутаве радости и морски мирис трезног Месеца. 
 
Штуцнула казаљка једног сата. Након тога кренула у рикверц. Револуција је кретање независно од масе.

Пријатељи се поново упознају. Нико не познаје никог. Планета странаца. Узалудно је слепа улица сваке користи.

Бог не ради за плату.

Кошмар незреле помпе слави буку усахле повампирeности.
Нема нацртаних школица у предграђу.
Зоне васпитавају.

Фрижидери ледени капетани крцкају тишину и голицају пиво.

Зора не верује ником.
Снег заспао на гранама.