02. август 2015.

Шлајдер

Реч камен. Изговори реч и баци камен.

Поново се сагни, узми - баци - реци. Изби зној. Још један замах и реч камен. Шта је теже ? Бацати или изговорити. Ако ћутиш постајеш камен. Ако причаш слаб је замах.

Ако бацаш камен и причаш дете си, играш се.

Шлајдер ти одмара руку а више добациш. Нема зноја. Пуче туђе стакло. Не причаш само се осмехујеш. Прилазе деца и траже да им направиш такав шлајдер. Више нико од њих не жели да баца камен руком.

Сечеш унутрашњу са старе бицикле. Деца пажљиво прате твоје покрете. Један си од њих али им не припадаш. Само их водиш до моћи. Прашњави тепих љигаво зелених боја изложен у дворишту прва је мета. Сваки погодак бива награђен облачићем прашине.

Нестаје муниција. Буца је добио наређење да покупи камење. Сунце је дубоко одмакло црвеном бојом. Глобус не престаје да се смеје. Нагло диже руке и виче:

- Идемо на кликере ! Идемо на кликере !