Ледена зимска душа нашла је скровиште у једној жени. Ту се сакрила и безбедно заспала. Њени снови су некорисно бели.
Биљке су свиле своје нежне главе и тихо се молиле да једна другој не сметају. Жена се гласно насмејала и одувала сваку молитву.
Бело је још беље.
Молитве су молитвеније.
Пољубац жене дипломски за змије.
Зимска душа не познаје невиност.
Биљке само окрећу своју главу ка Сунцу.
Снови су цветање идеје.
Лед.
Крв никад црвенија на јастуку зимске душе.
Трен касније све је опет само бело,
бело, бело.....
Зимска Душа
Нема коментара:
Постави коментар