25. октобар 2010.

Ципеле на пертле

Освануло је победничко јутро. 

Нема недоумица. Данас је велики дан. Весело се обријао са новим жилетом. Попио је ракију мученицу и кренуо. Спустио се улицом и прошао аутобуску. Веровао је свом кораку. Насмејао се без разлога ругавши се хладноћи јутра. До центра града са овим ритмом треба му двадесет и три минута. Иза њега је остао подземни, парк и ево сад је на тргу. Људи се комешају трг се полако пуни . Не застајкује, граби, има свој циљ и намеру. Семафор је на његову појаву реаговао зелено. Храбрима и срећа понекад намигне. Готово се судара са једном девојком. Велики град је позорница судара. Нико није прозборио ни реч. Нису се погледали. Вечерас може да се похвали пријатељима да је имао „судар“ у граду са добром рибом.

Ипак, прави догађај је испред њега. Стоји испред излога и озарен гледа у ципеле које ће за који тренутак постати његове. Одуговлачи са уласком. Растанак са прљавим патикама није му пао тешко, напротив. Могу и да их задрже, ако хоће.

Улази.....
Излази.....

Купио је ципеле на пертле, да их веже и ногу утегне.

Нема коментара:

Постави коментар