24. децембар 2016.

Шта су урадили ?

Језа и пустош.

Ужас је превладао стид. Самоубице чекају најтоплији дан. Нежно плаво небо беспослено пролази. Два клошара су ижицала пиво и наздрављају.

Ниже од њих креће препирка око паркинг места. Радница у продавници касни. Бакица са првог спрата је наглува и појачава тон телевизора до те мере да трешти цела улица. Радник градске чистоће у једној руци држи метлу у другој мобилни. Вешто придржава метлу боком и неуморно разговара.

Мотоциклиста јури и буком коју прави све надјача.

Грађевински радници само што нису дошли. Прво морају да сруше стару кућу. Стари орах који је испратио три рата прошлог века једини се опире.



Неко је украо тишину силованом граду.
Више не може ни да се ћути.



21. јул 2016.

Дух и даље сања IV

Девојка у белој хаљини на раскрсници.

Нервоза избија из сваког њеног покрета. Није навикла на чекање. Дух је од раније знао да је чекање неслужбено врста уметности. Решио је да јој помогне. Шљапнуо је барицу поред ње и бела хаљина постала је тачкаста.

Осврнула се у свим правцима али га наравно није видела. Извадила је марамицу из микро торбице и почела да чисти тачкице. Више није чекала, сада је делала и дух је отишао даље.

Пут га је водио низбрдо до једног угоститељског објекта.

Испред на самом улазу угледао је лице човека које га је натерало да се пробуди на тренутак. То лице било је идентично џелату који је погубио Луја XVI.


Више није био сигуран да улази у кафану.




20. јул 2016.

Дух Сања III

Сања.

Нема истине.

Чује музику. Окружен је великим дрвећем. Небо се не види. Ветар тера лишће на шапат. Овде је странац. Сваки странац је прерушени трговац неко је давно уочио.

Шта он може да понуди дрвећу ?

Не жели да буде продавац смрти. Дрвеће којим је окружен не постоји. Клупа на којој лежи и сања само је узглавље умора.


Начисто је заборавио на хипер супер маркет. 




13. јул 2016.

Дух II

Спава и ради годинама, аутоматски.

Машина је постала продужени део тела. Она му је на неки начин и најбољи пријатељ ако се узме у обзир колико је одржава, готово негује.  Никада га није издала. Понекад о њој размишља као о животном партнеру.

Ова необична ситуација их раздваја.

Осетио се некако уморним. Сва та празнина преплавила је његов ум. Недалеко од хипер супер маркета угледао је клупу и спустио је тело као туђе.

Несмотрено је заспао што му се никада раније није догодило.



12. јул 2016.

Дух I

Застао је у фабричком дворишту.

Ослонио се на стуб и запалио цигарету. Никако није могао да схвати шта се догађа? 


Где су нестали сви ти људи ?  Пожелео је да види макар пса. Ту у кругу увек су се мотали неки пси. Сада му недостају и пси које никад није видео.

Увелико је требао да ради на својој машини.

Недалеко од фабрике је хипер супер маркет. Брзим кораком упутио се тамо.




02. јул 2016.

Дух

Искрао се док су још спавали.

Улица је пуста. Град спава.

Лаким кораком стиже на станицу. Ни ту не налази никог. Чита огласе на станичним стубовима. Неко изнајмљује стан неко би да шета туђе кучиће. Играоница и кројачка радња доминирају на бочној страни.

Прочитао је огласе и истовремено лупио ногом о ногу. Тај покрет је био доказ да више ниједан оглас на стубовима није остао непрочитан.

Чека.
Мисли на њих. Воли да их гледа.

Аутобус се зауставља.

Улази на задња врата. Седишта су празна. Није му јасно како се аутобус креће јер нема возача. Без путника је могуће али кретање без возача је нови феномен.

Почео је себе да преиспитује где је погрешио.

Уочио је рекламу испред седишта. Не препознаје слова. Остао је смирен у неочекиваној ситуацији. Инстиктивно би да крене ка месту возача међутим, нема ту одлучност. Врата се отварају и он излази на својој станици.

Креће се путељком ка фабрици. Седам година је њен ходочасник. Хала је празна. Тишина је скоро неиздржљива. Немогуће је да не затиче трећу смену. Гротескно је да су сви добили отказ осим њега.

Враћа се дугачким ходником у правцу канцеларија.
Врата су широм отворена. Улази.

Канцеларије увек имају одговор за сваки догађај. Сада су Пусте.





18. јун 2016.

Тренутак тренутака

Заборав - опруга времена.

Ко сме да заборавља живи тренутак цео живот. Идеали су потрошени и човек је постао сувишан. Човек данашњице биће принуђен да учи од урођеника који су преостали да бране људски род.

Они који су изумели точак избегли су да се возе аутомобилом.

Људи хоће вожњу, из тачке у тачку. Вожња је техника заборава. Бежање није бекство.

***

Сахранила мужа и сад бере цвеће а нема одговарајућу вазу. Мора на пијац. Поподне гледа серију и увече иде код ћерке. Испуњен дан.

Једна телевизија се усрала. Комплетан садржај је поделила аудиторијуму.

Политичар је купио ново одело, кравату и једну шналу. Послушао је саветника који је иначе био ћелав. Вечерас се обраћа јавности у ударном термину.

Јунак је искочио из романа. На конференцији за штампу дао је изјаву да је то био једини начин да скрене пажњу на себе и роман који више нико не чита. Раније су књиге спаљивали сада их препуштају забораву.

Физичар је сахранио историју, ипак испод мајице носи крстић за сваки случај.

Курва из престоног града удала се за клијента. Његов једини услов је био да и даље остане курва. Договор је постигнут.

Све је то прошло а догодиће се поново. Гужва у хаосу, ипак
лепо је бити а уз то и човек.

Урођеници чекају. Стрпљиво.

Имају новог шамана. Дипломац Оксфорда. Овде је по задатку. У својој младости истакао се као вођа навијача. Та искуства су сада од животне важности. Шаман пре њега завршио је у кухињи.


Траб-зраб-чраб морају да понове у току дана 112 пута и дотакну ножни палац. 



 

14. јун 2016.

Ло Кот звец, звец, .... звецка

Хтео је нешто да каже и био је ухапшен.

Невидљива хапшења су суптилна и прецизна. Клијентима се пружа уживање погрешних слобода. Клијенти након тога сами себе хапсе. Још увек не могу да суде сами себи али се свакако не одричу казни. Због убрзања процедуре догађа се међусобно кажњавање.

Истраживања показују да то клијенти највише воле.

Испоставило се да је погрешно ухапшен.

Његов случај је застарео.

Дирекција је испољила преседан. Реализовала је хуманитарно хапшење и на тај начин заштитила ретро клијента који је упао у временски јарак и није у стању да ужива законом неопходне погрешне слободе.

Бранилац оптуженог заступајући ретро клијента навео је да овако сложен случај није имао у својој пракси. Суд је на крају донео пресуду да Дирекција изгради посебан затворски комплекс за ретро осуђенике.

Нашао се сам у затвору.

Био је окружен роботима. Он им псује све по списку они ништа. Он разбије једног они паркирају новог.

Радо би им јебао кеву али је немају. 



10. јун 2016.

Угао

Деца су порасла и креветац мора у подрум.

Нешто се буни у њему и спречава да то одмах уради. Радо би поклонио креветац пријатељу чак и незнанцу само да га не носи у подрум. Пријатељи су му углавном нежење и немају децу.

Они такав проблем немају.

Подрум је нека врста резервног гроба и шта тамо може да тражи креветац ?

Како се мучио да га склопи.

Одуговлачи.

Барем да имају терасу. Свашта му се врзма по глави само да избегне подрум. Окуражио се са једном ракијом, узео шрафцигер и расклопио креветац за трен ока.

Креветац је нестао.

Више га ништа није спречавало да дрвене делове послаже и однесе у подрум. Када се вратио сипао је себи другу ракију. Легла је.

Посматра флашу и мисли на креветац.

На крају све нестаје. 



video
 

09. јун 2016.

Бојлер без власника

Избио је сукоб између викендаша и узгајивача шишмиша.

На помолу је рат у коме неће бити-бити победника. Једног викендаша су стрељали када је кренуо код зубара. На том месту викендаши су изградили споменик са бронзано утиснутим текстом који упозорава сваког викендаша да не посећује поменутог зубара.

Шишмиши су се дали у потрагу за савезником који их неће изневерити. Тај посао је додељен искусном шишмишу чије име из конспиративних разлога остаје тајна.

Умало да видим бубашвабу !

Била је то кључна лозинка викендаша. Ко је није знао није могао да буде викендаш.

Ствар се искомпликовала када су шишмиши изградили викендице. На свечаном отварању шишмиш викенд насеља честитајући нове радне успехе натурализовани шишмиш вођа окупљенима је саопштио:

Умало да видим бубашвабу !

Након тога узгајивачи више нису имали избора.

07. јун 2016.

Дуго топло лето, бре !

Зашто се уопште почиње са писањем када је нестало време за читање ?

Дистанца и неострашћеност су путање. Ако већ пишеш значи да си попут камена упознао амбис. Стална потрага за силом стварања укида прошлост као категорију.

Књига је сан коју будни сањамо.

Бити будан и читати значи бити заљубљен у снове. Стварност је грех. Пређи преко реке када прочиташ. Погледај у воду. Буди без мисли и жеља.

Удахни слободу.

Више не зависиш од људи. 

05. јун 2016.

Луда Наста ?

Издалека је личила на прерушеног кловна.

Увек је са собом носила измашћен цегер непрепознатљиве старости. Улицама се кретала насумице. Када се приближи неком сасвим близу полугласно и увежбано изговара:

- 20 динара, само двадесет динара !

Већина се не осврће. Наставља даље упорно понављајући једну те исту реченицу. У улици која избија на пијац један човек јој даје новчаницу. Она се не захваљује, само убрзава ход.

Комшилук је одавно утврдио да је она поуздано луда. Комшилук иначе све зна.

У земљи у којој све подсећа на депонију.



02. јун 2016.

Сам...сам

Даљине се спајају са празнином. 

Преузео је на себе страшан терет. Илузија да може да помогне људима постала је прескупа за његов ум. Сада након свега хоће само да живи. Једноставно, само да живи, да се буди, спава, воли. Присетио се додуше доста касно да је и он човек. 

Она је кључ. Са женом постајеш човек у пуноћи. Толико се отуђио од свега да је игнорисао очигледне чињенице. Дише и мисли на њу. Предуго је био сам. Књиге, рачунари - рачунари књиге. Конструисао је девет програма од којих је седми био рушилачки. Од свих других могао је да направи помије. 

Она два била су инерција. Од тада пише само да би остао нормалан. 

У неку руку он није престао да буде програмер. Само се вратио изворном коду писања.

Никада се није интересовао за своје читаоце. 

Слика њеног осмеха када лептир лети и прави круг у соби је нешто што је покренуло његову душу. Када волиш престајеш да будеш сам. Зашто му је тако дуго требало да то схвати.  Прво је изгубио вољу да помаже људима, након тога је свету окренуо леђа а сада учи да воли. 

Зрелост или немоћ ?


27. мај 2016.

Нема другог човека

Без емоција ум је неупотребљив.

То је путања зомбирања. Сходно томе сувишан човек људима постаје отпад.

Филозоф из моје улице преокренуо је ситуацију. Већину која одбацује људе прогласио је суштински отпадом. Његова аргументација је једноставна. Ко одбацује човека а сам је човек прави је отпад.

Историја је лонац у коме су читави народи постајали вишак. Данас је технологија изгурала историју на ивицу контејнера. Недостаје још који сантиметар да се нађе на депонији.

Није ни историја без адута. Зна са ким има посла.

Филозоф из моје улице пуши цигарете и иде на оближње брдо. Ту се храни Сунцем. Једном приликом ми је рекао да је све осим Сунца сувишно.


Нехотице, све нас је прогласио отпадом.


25. мај 2016.

Нема друге земље

Порекло ветра и слаткоречивост не иду на заједничке забаве. Ветар је неуморан и шиша куд стигне. Слаткоречивост успављује и скрива намере.

Дубоко и закопано.

Баба тепа унуку испод једне шљиве. Сваку медену реч двапут изговара. Једну за унука другу за себе. Шљивик је на брду и мало увучен.

Подне урања.

Ветар меша боје траве и неба.
Трпељива земља.




24. мај 2016.

E ?

Свако против сваког.

Кад наступи поживотињење култура постаје баласт, некорисна уметност осуђеник а уметник ? Случај Адолфа Хитлера указује и опомиње. Два пута је одбијен на ликовној академији.

И шта сад ?


19. мај 2016.

Каква су то деца ?

Васпитачице у вртићу не препознају децу. То нису “она” деца а нису ни нека “друга” деца. То су “деца” која више нису “деца”.

Каква су то деца ?

Само питања без одговора.


17. мај 2016.

Ко је украо народ ?

Лоповлук је понекад генетска појава.

Народу храбре прошлости одувек је крађа ордења имала митски карактер. На тај начин народ је поново стицао храброст да рађа синове орне за ордење. Трајало би то и данас као добра устоличена традиција али је неко украо народ и више се ордење не краде већ производи.

Ко је украо народ ?

Једини логичан закључак је да су лопови украли народ.

Крађа народа је подухват без преседана. Украдени народ губи перцепције и функције чула. Када покушава да нешто каже то ради ушима. Када хоће да види нешто дигне нос.

Једноставан пут до идиотске среће. 


10. март 2016.

Рингишпил Ринг


Играм таблиће
Читам Тарабиће.
Поучно дува ветар.

Свезали пса у ланце
Док они лају
Не престају.

Вашар ==> свуда
Нико не
Иште

Рингишпил.

Речи селе
Тишину

Пањеви
Долину

Људи Машине
Силују Планету
Нема љубави
Више
На ОВОМЕ СВЕТу