31. октобар 2011.

Консеквенца XXV Растанак


Растанак. 
 
Једва чека да сутра поново буду заједно. Како је чудно, већ јој недостаје. Страшно је ризиковала али се исплатило.

Страшно време је иза ње.

Он је зове Конси.

Прво је хтео да је убије, затим да побегне, сад је заљубљен.

Најтеже је волети.

За све друго се нађе метод, процедура, догма. За све друго нађе се све друго.

У њега се заљубила читајући његове књиге. Није ни слутила да само код њега препарирани лептири могу да полете.

Откида на тај глас. Још јој одјекује дебилна песмица о њеном имену. Много је лепо чути тај глас када каже Конси, Конси.

28. октобар 2011.

Консеквенца XXIV Име


Постоји тренутак снажан као лука када све изгледа могуће. Трајање није сан већ редослед догађаја и одлука.

Рацио је везан за страх. 

У надметању између памети и страха побеђује рационално. 
 
То је компромис гусенице и лептира.

Мењали су улоге.
Прво је био гусеница затим лептир. У соби су слепили тела, на шлеперу душе. Више нико није гусеница.

Душе не умеју да гмижу када науче да лете.

***
  • После свега хајде, реци ми име ?
  • Консеквенца. Да. Смеј се. Консеквенца!
  • Први пут чујем. Може Конси ?
  • Како год хоћеш. Твоја сам, зови ме како желиш.
  • Овако ми се свиђа. 
     
    Конси, Конси заволех те ја,
    Упркос проблемима!
    Конси, Конси буди увек ту,
    Надо моја на јастуку !

27. октобар 2011.

Консеквенца XXIII Обала


Смогли су снаге да изађу из стана.

Спустили су се до Обале. Обала је одавно преузела статус митског места. Ходају загрљени. Пали цигарету.

Њу не занима куда је води. Важно је да је са њим. Он пораз претвара у победу.

Испуњен је неодлучном радошћу.

Двоје постају један, један постаје три пише у старим књигама.

Пењу се на стари напуштени шлепер. Место идеално за пољупце.

Љубе се ко манијаци.

Јато галебова немо прати призор. 
Вода упија њихове изломљене сенке.

Обала воли заљубљене.

25. октобар 2011.

Консеквенца XXII Чудо II


  • Невероватно ! Почиње да се креће.
  • Сачекај још мало.
  • Топлота. Крила се померају. Полетео је.
  • Остави испружен длан.

Лептир је направио пар кругова и слетео на њен длан.

  • Ово је чудо.
  • На неки начин. У ствари то је мој последњи програм. Адмирал.
  • Ти си лепидоптеролог ?
  • Немам ништа против.
  • Како препариран лептир лети ?
  • Твоја топлота.
  • Немогуће.
  • Није, пробај поново. Полетеће.
  • Зашто се бавиш писањем кад си геније ?
  • Не претеруј. То је глупост, све постоји пре нас, ми само откривамо.
  • Каква скромност.

24. октобар 2011.

Консеквенца XXI Чудо I


  • Зашто си почео да пишеш ?
  • Искрено, не знам.
  • Како си ти дошла до банке крви ?
  • Искрено, знам ? Новац одавно нема покриће у злату већ у крви. База на Марсу све је откупила.
  • Сигеа ?
  • Да.
  • Шта ћу ти ја уопште ?
  • Тамо не могу да идем сама.
  • И све ово је због тога.
  • Да.
  • Зашто ?
  • Плашим се. Немам поверење у себе.
  • Ја као могу да ти помогнем ?
  • Можеш.
  • Како.
  • Воли ме и чувај.
  • Добро, дођи, показаћу ти нешто.
  • Видиш.
  • То је лептир.
  • Није важан облик. Стави на длан.
    Зажмури !

20. октобар 2011.

Консеквенца XX Тишина


Као да су сами на целом свету.

Утонули су једно у друго. Престала је да плаче. У соби је наједном одјекнула тишина. Тишина је кожа времена. Неокупано време, безоблично клизи са њом.

Човек је само пето годишње доба.

Ниједна мисао,ниједна реч. Сломљени животом загрљени спознали су празнину немоћи. Топлота тела је нешто најпаметније што могу да дају једно другом. Нема покрета, стакласто зуре.

Душе се леде на овој тишини.

Планинари љубави не купују опрему. Они користе шта им је Бог дао.

17. октобар 2011.

Консеквенца XIX Глад



Након свега глад.

У стану је увек имао више алкохола него хране.

Спремила је салату од туњевине. Јели су из једне чиније. Њу је забављала његова смушеност и несналажење.

Донео је вино и сипао у шоље за чај. Чаше је одавно поразбијао и погубио. Слистили су туњевину брзо. Лагано су испијали вино и гледали се као супарници.

Плашио се оваквог исхода.

Села је у његово крило и пружила своју шољу . Испио је. Привила се уз њега и нагло почела да плаче. Осетио је кривицу непознатог порекла.

Сузе и коса су се помешали.

Љуби је.

Својим очима брише њене сузе.
Додир трепавица.

Има ли ишта узбудљивије ?

13. октобар 2011.

Консеквенца XVIII Музика


Музика буди.

Она плеше. Сама. Њен покрет одише радошћу и топлином. Прави се да спава док је гледа. Невероватно је складна и опуштена. Игра се, забацује косу, контрира корак. Скочила је на сто, степује. Шутнула је његову омиљену пикслу.

Нема сумње она није домаћица.

Пење се на руке, одскаче од стола прави мост затим одскок. Напада зид са два оштра корака, дочекује се, окрет.

Све ово почиње да га плаши.

До јуче је само седео и писао на овом столу. Једино искрено познанство била је главобоља. Када она прође наставља да пише.

Шта сада да ради ?

Неће открити да је будан барем не одмах. Мора брзо да мисли. Она је знатно већи проблем од главобоље.

Он је заљубљен.

11. октобар 2011.

Консеквенца XVII Соба


За његову слободу дала је паре и крв. Наследила је приватну банку крви и са тим је трговала. Први пут је дуговао нешто жени.

То је лош осећај.

Заводила је својим очима. Понашала се супериорно. Како год, испао је прави коњ, ухваћен мустанг. Ритао  се својски али је ипак оседлан.

Соба је била утамничена полумраком. Ћутали су.

Једино што је преостало је да је појебе. Она је то једва чекала.

У скромној соби пао је светски секс. Нису се штедели. У сексу нема простора за компромисе. Ознојили су зору и преспавали подне.

Сунце се ушуњало у собу али га нису приметили.

Необично уплетени попут несебичног слова И поново су заспали.

10. октобар 2011.

Консеквенца XVI Тутусамоту XI Излазак


 


Нису дозволили да се поздрави са Глобусом.
Упозорен је да следећи пут неће завршити на фарми већ на много горем месту. Предат му је снимак хапшења за „успомену и дуго сећање“.

Саветодавно је наложено да нађе посао који нема везе са писањем и по могућству да борави на свежем ваздуху. Могао је да понесе маркер који је повремено облачио.

Није их псовао, нису били вредни псовке.

Стакленог погледа одрадио је „налево круг“ и изашао кроз хромирана врата.

Она је стајала и чекала.


05. октобар 2011.

Консеквенца XV Тутусамоту X Разговор


  • Дошла сам да те водим одавде!
  • И када сам са тобом ја сам у затвору.
  • Није баш тако. Морам нешто да ти признам.
  • Никад краја изненађењима...
  • Лагала сам.
  • Ништа ново.
  • Заљубљена сам у тебе !
  • Ово је стварно ударац. Непредвидљиво луда и лажљива.
  • Да. На почетку сам желела да ме убијеш. У међувремену сам пожелела да ме волиш. Скоро да сам успела у свему.
  • Иди у пичку материну. Ниси нормална. Лечи се на време. Опасна у свим правцима! Само ти ја фалим!
  • Шта могу кад те волим. Ти си ми једина шанса.
  • Два очајника су очајнија него један. Требаш да побегнеш.
  • Како си глуп. Ти си побегао у Тутусамоту. Није неки успех. Бекство у затвор је кретенизам без граница.
  • Тако је. Ја сам кретен,  доказани кретен.

  • Моја љубав и Сигеа су истина. 


04. октобар 2011.

Консеквенца XIV Тутусамоту IX Мисли


Учинио је све да побегне од ње. Лоше је што почиње да се заљубљује. Затвор га није опаметио. У ствари ово је више фарма лудака него затвор мада у чему је разлика ?

Осећања стварају проблеме.

Љубав је највећи терет. Био је груб према њој. 
То не може да исправи.

Сви смо проклети !

Био је очајан што постаје мек и осетљив.

Распао се свет за недељу дана. Писао је у својој соби када га је сустигао умор. Тежак и неуједначен.

Једноставно морао је да изађе.

Кад изађеш напоље не заборави да ниси ожењен. Он је стварно заборавио.

Покренула се. Као да је чула његове мисли.
Буди се. Погледали су се и почели да се смеју.

Нико не зна зашто ?