07. новембар 2019.

Кад изађеш из зграде

 У једној згради на крају парка живели су заједно, људи и звери.
    Лоповски све загледају и људи и звери.
      Све грабе, само грабе и људи и звери.
        Кад изађеш из зграде Сунце ће да сване !!
          Зар иовако није све само позориште ?


                  У лоших господара нисам видео добрих слугу .
                                          (Ксенофант)


                                                                 
                                                                Посада Приче 19

                                                                             

26. септембар 2019.

Отисак обрве

Живот без кочница. 

Само у тунелу и у једном правцу. Коначни изазов. Простор и време попут маказа. Удружене силе и  велика царства, полигони беспрекорне вечности. Брзина као циљ, независтан. Врх понора у лету. Након избрисаних граница, сечива вечности бивају огољена и утолико ближа. Тетурави метеж је поражен !

Остао је само појединац могуће побуне. Решења у том случају су брза и прецизна. Увек лоша за побуњеног. Скала у којој побуњени на крају постаје производ. Тако једино може бити користан.

Свако и све може бити искоришћен. MQ GREFKORG се стара о том проблему. Крај историје донео је владавину  MQ. Ратови, новац и државе су поражени. Насиља између људи више нема. Мир је донео  MQ GREFKORG. Са изградњом MQ  вештачког сунца почело је ново доба. MQ ера.

Елитни корпус MQ научника у свом океанском граду. Сала усклађивања сукоба. Поништен резултат. Утврђена корекција. Исцрпљеност учесника на врхунцу.Пауза за енергију. Нова сесија.
Закључак.

***
Добио је два наградна дана Земље. Пројекат му није одобрен што није ни очекивао. Циљао је на три а добио је два дана. Од управе отети и сат је успех. Био је спреман за седам минута.
Напокон Земља.


Био је дете океанског града. Растао је са градом и његовим беспрекорним правилима. Као повлашћен никада није упознао своје родитеље. Да је другачије не би припадао MQ  тиму. Први корак.


Ходање после океанског града је доживљај. Пола сата јаког ритма испунило га је радошћу. Сустизала га је плава боја MQ сунца. Био је то плави период. Плаво је највише волео. Имао је и разлог више за то. То је било његово достигнуће.

И сада су му јаке силе из сале усклађивања сукоба када је плави период прихваћен. Након више од сто година у сали се зачуо аплауз. Управа му је тада дала пет дана Земље. Плави период је прво био само сан. Инго игре којима су га подвргли у трећој години омогућиле су развој до збиље.

Тако је зачет плави период. У игри. Његов инго запис се касније пуно проучавао од стране професионалних инго тимова. Многи су се окористили тим записом. Постао је интелектуална храна. Лош је осећај када нешто из најинтимније дубине бива рашчеречено. Од тада и није више користио тај инго запис јер више и није припадо њему. MQ  GREFKORG се побринуо о томе, јер  MQ GREFKORG се брине о свему. Можда су послали примицача за праћење. Трезвена брига. Други корак.

                                                                                                                              
Читаве колоније људи са Земље су излазиле и упијале плави поредак.
Држали су се за руке и певали. Спектакуларни призор. Плави период их је чинио блаженим. Након певања додиривали су нежно једни другима лица. Тај плес је носио назив неговање додира. Протрљали би снажно руке пре тога.

Кружно су се додиривали. Прво рукама, па раменом а онда се цело тело вијало да захвати што већу површину. Упијање коже на кожу. Леђа су удисала леђа. Треперила су окупана плавим периодом. Многе колоније су одржале тај плес као последње мирисе традиције. Од старе цивилизације последњи су нестајали додир и плес. После нестанка земаљских градова заборав је постао мерило развоја. Многи се нису мирили са тим током. Непосредно након тога MQ је створио три централне фарме органа.

***  
Додир је у фази нестајања. Он сам није дотакао људско биће више од деценије. Гледајући људе из колоније Erkorg 3V уверио се да где год да је човек потребан му је читав Универзум.  Ту нема компромиса. Erkorg 3V својим плесом и неговањем додира удварао се читавом Универзуму. Некада се, некада давно за тај занос и препуштање говорило – то је љубав.


                         


Остала је само реч. MQ је искоренио жеђ за прошлошћу. Она више није постојала. MQ је постојао и у томе је разлика. Напустио је  Erkorg 3V и упутио се ка Мисији. Једина област над којом  MQ није имао директно контролу.

Почео је други сат његовог боравка на Земљи.

Регистровао је примицача. Није утврдио ниво обраде. Са класичним примицачем може да изађе на крај без проблема. Мисија је била на видику. Они су користили вулканске енергије. Тежили су природним решењима. Након великих катаклизми и катастрофа обуздали су помамљено језгро Земље.

Они су имали веру.

***  
У Мисији су знали да он долази. Давно су они раскрстили са нестрпљењем. Знали су да чекају. Сами нису могли да изазову промену. Заједно са њим промена је добијала обрисе. Буђење – тако је носио назив промене. Програм Буђења се скривао у разним деловима Мисије чак и ван ње. Светлосни тунел био је знак добродошлице. Стресао је прашину на коју је тек почео да се привикава и храбро коракнуо. Знао је врло јасно да је ово можда пут без повратка. Ипак није имао други избор. Неко је то морао да покуша. Запало је њему али сада је ионако свеједно.

Опуштање уз вибрације поколења Мисије.Само гласови. Растакање свести и ослобађање ума на начин који поништава индивидуалну опну. Његово знање је овде терет и то га дотиче. Хоће да учини напор ка незнању. Он то не уме, док га гласови чине немоћним готово слабим да било шта промени, било где. Нико није био поред њега да му каже да плаче, да има цветајућу сузу која помера планине.


Он је био творац плавог периода.


Музика се преливала у боје. Мисија је пресадила вечност уз технику преливања. Тако су и стваране добро познате слике Мисије, путем музике. Гласови који сликају. Свесност саме музике. 


Плима енергије и блаженства.



                           Посада Превод 04


18. септембар 2019.

Нисам - слушао необично !!!

Страх и крах
Немају дах
Играш ли
Шах?

                    Осмех
Рођења
                    Плач.

Затвори врата
Зими у
                   Срцу.

Прекасна реклама
          Путује
Људски је безгрешан
Неодсањани 

           Дан.

Ритам
        Јаук
              Буђења
                        Кошмар.

Питомина
             Реке
                   Даљине
                            Далеке.

Мочварно
            Небо
                  Повратило
                                Птице

Необично.



         

                                                    Посада Дарови 07

20. август 2019.

Србија Удовица – 100 година издаје

Сто година од краја Великог рата а Србија је још на почетку почетка. 
 
Време се измакло, провалија постала сапутник и на крају невољни друг. Страдања и погибељ целокупног века бесмисао бесмисла. 
 
Када официри побацају прободени краљевски пар са терасе - врата пакла се отварају за цео век.


Издаја је реч за повраћање. Издајник је неко коме се брише лик. Остаје само печат да гори не постоје. Издаја је престала да буде тајанствени чин. Издаја је на крају постала посао а да је прескочила трговину.


На крају Великог рата Србију прво издају буржуји. Свесно и прецизно гуше Србију ради властитог богаћења. Никад доста кад је џеп поцепан. Мењали су сакое а џепове нису шили.


Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.


На крају Другог рата Србију издају српски комунисти. Идеолошка заслепљеност и мржња уједињени са генетским полтронством рађају инвалидну земљу са две штаке у виду аутономних покрајина.


Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.


Најслађа издаја је последња у низу, никако последња на крају јер краја нема. Наравно реч је о демократској демократији демократске демократије демократа. То што су издали Србију није толико ни важно јер нису издали демократију која је иначе стала у један кофер.


Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.
Зора свиће, дана нигде !

                                   

                                                     Посада Приче 04

25. јул 2019.

Лакороса седла коња

понедељак - најглупљи дан
    уторак - не веруј срећи
        среда - чекајући догађај
            четвртак - рачуни разуларене стварности
                петак - бекство рањене слободе
                    субота - реприза разговора
                        недеља - недеља


                            

26. јун 2019.

Калемегданске визије - десет година раније

25. јун 2009

У јуну се мушки део Посаде састао на Калишу. 


Мушко  дружење на зидинама је било пријатељско и садржајно. Пре самог одласка на зидине Тепша, Пеша и ја смо срели озлоглашеног Резу који је неочекивано кренуо ка градској библиотеци смањујући тако корзо у кнезу.

Испекао сам хлеб црни и купио црно пиво.

Нена је дошао касније и донео вино.

Драган је довео друга  "енергетског мага" Горана.

Пеши није било добро и убрзо нас је напустио.


Тепша и ја дали смо Пеши паре за сервер.

Дружење је пружило живи дијалог и рефлекс спонтаности.

Лип је најавио хипер догађај.

Споменули смо да се виђамо и убудуће на отвореном.

" Све поседује мањкавости "
    " Све се може побољшати "


                          
                                                 
                                                                Posada Izlog I-7000

04. јун 2019.

Границе уништења

Одржао је реч.

Одрадио је у корист своје штете зато што је обећао. Није могао другачије. У огледалу је увек прво видео човека а тек након тога себе. Таквих људи скоро па нема. 


Људскост је одавно прошлост.

Очекује долазак чистача. Они наступају са уништи роботом. Са њим може да се обрачуна али након тога долазе блокери. Против њих је немоћан. Једино је преостало да уништи робота уништи до границе уништења али не преко тога. 


Следећи потез је репрограмирање уништи робота у мери да блокери прво морају да се баве са уништи робота. То му даје нешто времена за тренутно сакривање али ништа више од тога.

Математика немогућег.

У ствари он нема избора. Ако се извуче из ове ситуације у шта и сам не
верује преселиће се у последњу земљу без уништи робота. Тамо још увек шаљу људе које називају ИЗВРШИТЕЉИ.

Уништи робот се појавио и кренуо према њему.
Попут старих ловаца изгубљеног времена чекао је прави моменат.

***

У Србију се прокријумчарио у контејнеру са алгама.

Време је необично лепо, светлост се шири и опија. Касније у тогу дана разговарао је са неким људима испред продавнице. Пили су пиво и ћутали.


То га је обрадовало јер је знао да је то у Европи, Америци и Африци забрањено. Тамо би уништи робот увелико деловао. Он је само један од седам људи који су савладали уништи робота.

Упитао је једног од њих како ... ?

- Боли нас Стојко !!

Захвалио се овим љубазним људима на одговору и упутио ка центру.

Није му био до краја јасан одговор али је више него очигледно да је овде Стојко јачи играч од уништи робота. 


                                        
                                      Посада Дарови 01

31. мај 2019.

Шта је било, било је......

На почетку улице која носи име једног патријарха блиста излог коцкарнице. Посетиоце мами пано рулета у величини контејнера. У непосредној близини некако дијагонално нашла је место кладионица.

Између њих је парк за кучиће у којој је обично више људи.

Када се прође парк искачу једна, па друга банка.

Бочним улицама стиже се до пијаце. На углу пијаце једна жена свира на синтију класику и хитове прошлог века.


Старији људи joj уделе неки динар и журно се окрећу ка тезгама. Она им упути метеоролошки осмех и уздахне једно хвала.

Пијаца тако постаје позорница.

Неко је данас након куповине кромпира и парадајза
певушио " Шта ће бити биће " !!

Када сам била само мала девојчица
Питала сам маму шта ћу ја бити
Хоћу ли бити лепа, хоћу ли бити богата
Она ми је рекла следеће:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."

Када сам била млада заљубила сам се
Питала сам мог драгог шта је пред нама
Хоће ли дуге красити наше дане
Мој драги ми је рекао овако:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."

Сада имам своју децу
И она питају своју мајку-шта ћу ја бити
Хоћу ли бити згодан, хоћу ли бити богат
Ја им нежно одговарам:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."


Ко не стигне да сврати до пијаце и чује ову песму нека погледа истог дана
Дневник. Тамо је увек актуелно сера, сера.


                                         
                                                           Посада Поезија 05

17. април 2019.

Пикавац као поздрав

Као прерушен покварен зуб на углу горопадила се последња кафана. Карирано призвољно нагорели црвено-бели столњаци вијорили су попут застава разоткривајући безоблично пепељаво време. Наслоњен уз зид последње кафане седео је последњи гост. За непуна три сата доводе багере за рушење. Када је сруше и сравне треба да изграде паметну зграду.

Последња кафана је своје последње сате провела без музике. Његове мисли су једино што је могла да прихвати као опроштај. Нема кајања, нема радости. Мисли га воде попут времеплова на исто место пре тридесет година. Лењи Радоје је тада био главни келнер. Пуно је њих долазило-одлазило само је лењи Радоје од свих постао инвентар последње кафане. Већ у то време сви су га "дозивали" Лењи а оно Радоје се губило, губило и изгубило.

Лењи се није бунио због тога. Било му је тешко због нечег другог. Себе је сматрао комунистом старог кова и поштено би било да га ословљавају са "Лењине".

- Донеси два хладна Лењине! - била је недосањана наруџба Лењог Радоја.

Више то и није важно.
Лењи више није жив а данас нестаје и последња кафана његово последње уточиште.

Стигли су багери.
Паметна кућа је немогућа без багера.

Као да је чекао тај моменат.
Устао је, повукао још један дим и бацио пикавац као поздрав последњој кафани.


                                                               Посада Превод 23

08. март 2019.

Сирена не Слави Рођендан......

У пустињи костур 
Брода
Тамо где је некад била
Вода.

Бисер један 
Светли,
Намигује
Комети.

***
Топло срце,
Благи додир,
Кукурузна свила,
Живот прође
Кроз
Решето
Шапнула ми вила.

***
Једна песма
Мирис Ноћи
Ти си рекла
Да ћеш доћи.

Године,
Тврђаве Сећања,
Хладноћa, успавана
Мећава.

***
Метеж - Град
Изгубљених -
Душа
Осуђених на
Бекство
Из слободе.

Ти си Мој
Тамничар -
Библиотекар
Самоће.

***
Музеј Снова
Ковитлац
Моћи,
Рањена Лава,
Стрмоглављена,
Скотрљана.

Родослов
Заборава,
Убице
Млека,
Наша Песма
Допире из
Далека.

Нека Твоје
Око
Види
Дубоко.

***
Неко већ чека,
Зора већ свиће
Не брини ништа,
Биће,
Биће....
!!!

Свака стаза
По једна Бора,
Окрени, Обрни,
Уради што мора.

Нека везе.



06. јануар 2019.

Они

Пише и жонглира време.

Смисао дистанце је у равнотежи крајности. Лебде речи попут пахуљица. Када напишеш десет хиљада речи пажљивије говориш. Увек се нешто пропусти. Љубитељи истине постану омражени услед иовако колосално тешке реалности.

Из далека допире звук гитаре. Лакше је слушати него писати. Музику је увек доводио у везу са слободом. Парадоксално али слобода ограничава као и сваки затвор.

Комшија пали лимузину коју иначе не вози. Велики је минус и он тако штити мотор. Тај звук поништава звук гитаре. Мотор који се не креће постаје бука лидер.

Помислио је да се лакше брже и боље писало у доба када није било мотора.

У детињству је увек бирао да буде Индијанац.

Они су се скривали док су их каубоји тражили. Имали су  могућност да нападну каубоје и поново буду неспутани. Перјанице су биле од картона али скривање је било реално.

Један Индијанац се тако вешто сакрио да су га те вечери тражили и родитељи и каубоји и комшије. Нису га нашли. Појавио се кући знатно касније и добио добре батине од оца. Сутрадан је постао поглавица.

Са батинама је прогледао. 




                                             Посада Дарови 16