24. фебруар 2011.

Гурибова посла


Гуриб се завалио на тросед и гледао ТВ.

Прстићи прелећу даљинац. Испрескакао је све канале могуће и поново дошао до броја један. Није се ту зауставио. Поново је кренуо, овога пута брже.

Почео је да га хвата занос.

Покретљивост вредна једног пијанисте.
Даљинац је почео да пушта звуке. Гуриб се узбудио. Није му дуго требало да схвати шта треба да ради слободном руком.

Тело је кренуло ритмично да се тресе. Више није знао шта у којој руци држи. Пао је на тепих. Ближио се врхунцу.

Разрешење је дошло у виду формуле 1. Звук мотора је његово узбуђење довело до краја.

Више није могао назад.

Остао је на тепиху.

22. фебруар 2011.

Кусур жена


Добар дан се ретко чује. Мало ко примећује да је дан. Језик се завукао у своју шпиљу. Издајник или мудрац свеједно му је кад ћути.

Неко је продао трговину. И то је могуће?

Улични свирач пева о смрти трансакције, истовремено проси.  И то је могуће?

Неко трује псе и после пије пиво. 
И то је могуће?

Журба гњечи све идеологије.
Кретање није путовање већ моћ.

Све више је лепих жена које су бесплатне за оне који предходно све покупују.

И то је могуће?

21. фебруар 2011.

Образ и ован


Секунде, мали драгоцени пријатељи напуштају твоју окошталу пажњу. Минути, пролазници равнодушно посматрају и затим одлазе да их неко други мање пажљив не броји. Сати, вешти непријатељи заривају стреле поуздано и сигурно.

Тврђава мора да падне. Нема камена кога време не обрлати.

Човек, пахуљица пахуље, пахуља и остане хуља.

***

Маса пролази и пева. Нико од њих није музички образован ипак сви певају.

Две љубави се тог дана родише.
Она је дала, он је није ни питао. 


18. фебруар 2011.

Са обе стране друма


Зека је појео шаргарепу.

Скок тамо, скок вамо. Да нема лептира то би зека био. Уши веселе, мрдају као да слуша MP3. Пропланак мутан од магле прескочи за тили час.

Обод шуме неки сељак решио да крчи. Видео зеку почео да трчи. Прошиша зека између два пања, саплете сељак ногу, баш не ваља. Низ јаругу стрму зека јурну. Сељак оста крчења му доста. 
 

На друму права драма.
BMV прдну зека врдну. 

Са друге стране друма дочека зеку деда Груја. Намигну Груја зеки и тихо за себе онако у ходу шапуцну:

- На сиротог зеку свако вади куру !


16. фебруар 2011.

Временска прогноза

Умор је страшна војска.

Душа разапета умором само стреми али не иде нигде. Нема снаге за покрет. Она је жељна спавања. Окренути леђа и дисати мир.

Снови немају владара.
Океан није заинтересован.

Демони копна копају границе. Шаховска табла коридора моћи. Судар.

Контролори мењају фигуре.

Неко сања твој живот.
Када се Европа упишки ?

13. фебруар 2011.

Апорт !


Господо, другови,
другарице, шипарице !

У Ваше име тражим власт за сваког од њих. Ми њима власт и после су они мирни. Кад се нахране влашћу за ручак,  за вечеру се служи моћ. 


Моћ се искључиво једе удвоје.

Сви после варе.
Сви после траже паре.
Сви крену да се баре.

Е мој брале.....


11. фебруар 2011.

Залазак одласка проласка доласка


Краду смраду владу.

Лептирићу клонуо опанак. Буђелар силован од стране чиповане личне карте. Строфа појела стих. Јунак сиромах босоног маршира. 
 

Тресле се гаће родио се назеб.

Лопта лопти лопту лопта.
Пролазак.
Кикама је сакрила очи. Поноћни џез голица уши.
Одлазак.
                                                                                                Данил Хармс
Чему служи буђење?
Долазак.

Нема. Путања празнине заборавила шубару.
Залазак.

9. фебруар 2011.

ФМД


Читање интимније од секса.

У другом разреду основне читао је Достојевског.

Нико није био у близини да узме мотку и да га измлати из чисте љубави. Волети поноре могу само они који знају да лете и не поседују.

Фјодор је сам понор.
Сви други за њега, били су казна.

Живеле јапанске гејше!

7. фебруар 2011.

Човек је пето годишње доба

То. Само то.

Усисивач времена сања о моралу. Превара промене такође бива усисана. Гласови бдења гладе Одисејево раме. Окамењена жаока мудрости голица пупак свемира. Загрљај прекасно одапете љубави дроби оно мало снаге.

Младић са гитаром пролази улицом. У срцу носи нову песму. Радост крије у јакни.

Блистав дан, свуда пулсира живот. 
 
Улази у зграду. Пење се на пети спрат и звони. Нико не отвара. Звони поново. Ништа се не догађа. Сео је на степеник, отворио футролу и извадио гитару.

Нова песма добила је груди.
Акустични улаз упио је све стихове.

Чистачица се уплашила и побегла.
Није разумела текст.

3. фебруар 2011.

Немаш проблем


Разговор са припитим човеком испред самишке :


  • Дај ми двајс динара.
  • Што не тражиш од оних што имају ?
  • Они не купујуу овде. Дај ми двајс.
  • Где онда купују?
  • Они који поседују слабо.....посећују самишке.
  • Зајебан си тип. Цури ти знање.
  • Дај бре, не зајебавај. Само двајс.
  • Ево ти брате, педесет.
  • Велики си човек! Први од јутрос!
  • Сутра се обрати на другу адресу.
  • Хоћу, немаш проблем. 

Убацио је новчаницу у џеп јакне. Лагано се окренуо и отишао право у најближу кладионицу.

Ставио је све на Манчестер.