29. јул 2011.

Пијаца клонираних изнутрица пластичних фрајли


Чистачице су некад носиле плаве мантиле.
 
Боје незапослености се смењују. Прљају и неред праве запослени. Незапосленима је забрањено да се ваљају по блату.

Само запослени смеју да буду исправно прљави.

Чистачице су анђели запослених.

Чистачице су некад носиле плаве мантиле.

Кесе и пластични живот односе победу. Привремено.

Улази у игру армија пластичних чистачица. Хигијеничарке пластике. 

 

Победа пластике над пластиком где нема поражених даје путању прогреса пластичне цивилизације, пластичног света пластифициране пројекције пластичне идеје.


Иза сваког фајла једна пластична фрајла !

28. јул 2011.

Трг

Ниско чело, нестрпљив поглед.
    - Маркице, маркице! Погледом неког тражи док виче.
    - Маркице, купујем продајем маркице! Видео га је.
Дао му је знак мрштећи чело. Отишли су иза угла. Нису се задржали дуго. Растали су се без поздрава.
  • Маркице, купујем продајем маркице!
    Људи се гужвају, пролазе, он стоји и виче. Упоран је. Иза њега жена на две картонске кутије прострла гаће и мајице.
  • Помери се мало не виде ми гаће!
  • Не дај Боже да ти виде, сви ће да побегну.
  • Ијуу какав си....!
  • Маркице, купујем маркице продајем, све може...

Окренуо се и намигнуо жени.
Није се насмејала. Померила је кутије у страну.

Подне само што није....




20. јул 2011.

Гурибова посла I

Гуриб је изашао из стана. На улазним вратима ударио се на кваку и јаукнуо. Хода као да носи кваку са собом.

Погрбио се и спустио поглед. 


Џип неопишљиве величине умало да згази Гуриба.

Набилдовани, тетовирани, главато брадати власник џипа истресао је на Гуриба свежи шлајм маркетиншко пропраћен псовкама комплетног генеолошког стабла.

Гуриб је јуначки оћутао и наставио даље. У стану је било неподношљиво.

Морао је да изађе макар се сукобио са свим џиперима и џиберима заједно.

Гуриб само хоће да хода.

Реч „само“ је самооптужба аутоцензуре постојања.
Јадни Гуриб. 

 


17. јул 2011.

Камен учитељ

Бистар поток.

Закорачио је и застао у води. Прија хладноћа. Хтео би да понесе ову свежину. Машу му да пожури, већ су одмакли.

Одуговлачи.

Пажњу му привлачи камен са његове леве стране. Има облик минијатурне планине. Врх избија из воде и опире се струји. 
Тело нагнуто нема напетост.

Угао удара воде јача његов положај.

Каменчићи око њега као ђаци испред учитеља.
Слушају.

Запамтио је место. 

16. јул 2011.

Неолишће Недрвећа

Бирократија хрче.
Шалтери штрче.
Папир стампедо-вертикале.
Утопијо слине
Поетске висине

Кипти бунило.

Ритам одлука
Веша закон
Великог одмора.
Необично комично
Очи збуњене
Пресудне приче.

Киклоп клонуо.
Празна Писта.
Оћутао знамење.
Трзај кокошку
Научио није ...

Двориште мало.
Биоскоп свезналица
Храни пољупце.

Сећање формулара.

Годишње Доба
Румене Републике
Претоварено гнојиво.
Надиру ешалони.
Знојаве коприве.

Вода бежи.

Печат кукуриче
Неподесни
Капут покојника.
Где су виолине ?
Хаос Пчелиње боје.
Празни
Тунику Одмазде.



Препарирана шаргарепа
Питореска Гаравог
Ковача.

Нема.
Може.
Боже.

Суноврат орхидеје.
Кицош прогутао
Дугме.

Фрулаш

Бледи

Шлемове

Качи

Униформи

Појава.


11. јул 2011.

Сербес


Брзина мисли блиска је брзини светлости.

Премућство мисли огледа се у једноставној техници смишљеног и невидљивог.

Невидљиво школује поуздану разборитост.

Памет се тешко заљубљује. Рингишпил вртлога и смутњи оседи добре навике и поподневну доброту оивичене сенке.

Питомина, тишина, доколица. Сербес

Свет дрема и тражи јастучницу одбеглих снова.

Љубав је паметнија од памети и мало ко је спреман да јој то опрости.



Кастањета заборава пуцкета и шапуће да је ритам створена моћ а да музика једино пева о себи самој за себе саму.

Бескорисно и савршено.

06. јул 2011.

Алхимија простора

Недоумица свакодневице.

Празан локал запосели врапци.

Клошари испред скупе се, попију по неко пиво и направе по који сендвич. Мрве остају за њима. Врапци су прави детективи.

Клошарске мрве постају права гозба. 


Неће још дуго. Апотекар бизнисмен бацио око на локал. Још који дан да посвршава папире и освануће нова апотека.
***
Клошари изгубили друга. Један је на бочном зиду испред локала написао графит црвеном бојом:

  • „Овде је живео Миша“.
Њему у спомен оставили су отворену боцу пива на месту где је обично стајао.


Када је улазио у локал апотекар се саплео о флашу пива.
Пиво се просуло, апотекар опсов'о.

05. јул 2011.

Самогласник мисли



Пијавица се покренула.

Није умео да разликује главу од репа. Уосталом, важан је покрет. Понекад дупе брже мисли од главе.

Покрет даје кретање. Бесконачно кретање функцију.

Шта је онда мисао ? Енергија или трзај ума ? Вишак или мањак ? Неће никад сазнати. 


Речи немају ту снагу.

Заблуда спознаје поучнија је од саме спознаје.

Песак. Брани обалу.