02. децембар 2010.

Дијалог монолога

Jедноставан без предрасуда, поучен туђим бригама беспрекорно је ћутао. Површан разговор присутних није га дотицао. Мислити о разговору и у исто време не причати вредан је подухват. То што они причају а он ћути дође му на исто. Могли су и они да ћуте али су изабрали да причају. Њихова прича је чиста злоупотреба речи. Злочин је што мора да их слуша. Сматрао је да је уметност разговора у слушању. Коме то данас сме уопште да каже ? Сви причају, нико не слуша. Једини саговорник може да буде сам себи. То је ипак удар на душу. Тренинг лудила. Не...Може успешно да разговара са собом али не сме да поставља питања. Мислити без питања значи успешно водити разговор са собом.

Изашао је из воза. Олакшање. Утроба града чинила се мирном. Сунце залази, ставио је ранац на леђа. Лепо је. Сунчани перон. Нема потребе да мисли. 


Довољно је дубоко удахнути. 

1 коментар:

  1. Ооо, врло, врло интересантно. Свиђа ми се и дизајн блога и име и концепција. Браво! :)

    ОдговориИзбриши