21. децембар 2010.

Одаје града

Почела је глава да боли. Терет речи изудара главу брже од ветра. Спокојно пије и слуша пажљиво. Надморска висина памети оставља слаб удисај. Од немоћи се груди скупљају. Дисање и ширина, мир. Лепе луке.

Сакривање прошлости постаје цењена професија. Изгледати модерно, без напетости. Причати узгред, бити богат. Нека помисле да је странац. Странце овде цене без разлога. Довољно је што су дошли.

Конобар доноси пиће. Поглед му је усмерен већ на друге госте. Прекопута млади пар се љуби. Шкрипа трамваја одаје кривину.

Све мање верује овом граду. 

Нема коментара:

Постави коментар