30. јун 2012.

Сиеста

           Поподне паметно спава.
Људи нервозни.

Сунце закорачило и застало.Сува попуцала земља. Ниједна реч не може да разбуди поподне.

У крошњи дрвета гнездо.Гранчице здружене над амбисом држе се, не падају. Поподне сањa нерођене птице.
Њихов крик погураће Сунце.

                                      Звук живота пева лето. 


Нема коментара:

Постави коментар