20. октобар 2010.

Сунце нема сат

Мртви су паметнији. 

Свет почива на ономе шта су они радили. Сам рад врста је смрти. Човек је у проблему јер само зна да ради. Он мисли да ради. Он ради да би мислио. Он се труди да ради. Он се труди да мисли. Он стално упире да упире. Побеђује по цену да све изгуби. Скроман рачун. Неуспех надокнађује злочином. Покушава да прокријумчари време. Тобоган живота, вртешка титраја. Испод те црте рађају се песници. Нуде своје срце у излогу. Гумицом бришу облаке. Они су луди и не жале се. Мудро Сунце окупа све без разлике. Сунце не ради, само сија.

Паметни брже зарате него глупи. Глупи се бију, паметни ратују у њихово име са њима. После свега глупи који преживе постану паметни. Други светски рат повели су глупи који су постали паметни.

Данас не постоје разлике између паметних и глупих. Победа дипломатије. 

Нема коментара:

Постави коментар