21. октобар 2010.

Декор забуне

Беда и воља стоје једна наспрам друге. 

Беда има знатно више полазника од воље. Проблем је када бедни добију вољу у маси своје бројности. Неко страда. Лом је неизбежан. Провинција увек чека расплет. Истрчавање је опасно док се не сазна резултат. Полицијски дух приправности отежава комуникацију. Разговори у пролазу постају оговарање. Нема дела. Страх од грешке улива опрез. Боје се за сутра. И опет лаж, лаж. Плима лажи. Провинцији не смета лаж, нити јој је драга истина. Провинција чека и рачуна исходе. Старе удаваче нове хаљине. Прошлост никада не пролази. Она је вечни подстанар пролазности. Декор забуне.

Стигла је вест. Са највишег места су одлучили да укину народ. Постоји само појединац. Он је измишљен али једино постоји. Народ је отишао у историју. Лакнуло им је кад су народу залупили врата. 

Реформа појединца далеко је једноставнија, може се спровести и без њега. За детаље прочитати Кафку. 

Нема коментара:

Постави коментар