DJ Прошлост

Осећање је луксуз.

Богати сиромаштвом могу само да запевају. Богати богати уз сав луксуз могу и стичу право да осећају и на крају неограничено заволе себе.

Како год сиромашни не постоје. 

Перфект 

Планетарни неосећај је ултра кул хипер стање које превладава све друго утолико пре што је мањкаво и безизлазно емотивно.

Емоција је слабост. То је прошлост. Емоција је болест. То је такође прошлост. 

Све је прошлост.

И сама прошлост.

Летња киша

Проблем се размножава.

Када се то догоди решења постају гора од проблема. Поново се појављује ПРОБЛЕМ у једнини.

Чекајући такси на углу загледан у новонасталу барицу након кратке летње кише мисли су добовале његовим уморним умом.

Нашао је сличност свог ума и барице.

„Живот је попут летње кише, дође и оде.“

Са том мисли ушао је у такси. 

Професија 

Након тога пожелео је да не мисли. Лутао је погледом кроз прозор избегавајући опасне мисли.

Град није изгледао пријатељски. 

 

Умор

Лепо је сањао када је чуо телефон. Дилема се наметнула сама од себе. Није знао да ли се буди или телефон звони у сну.

Подигао је слушалицу. Сања и разговара. 

Телефон 

Зове га бивша коју није видео годинама. Пита плачним гласом зашто ју је оставио. Није имао појма да се то тако догодило.

Био је убеђен да је она оставила њега.

Непријатно му је. Осећа кривицу без разлога. Она га оптужује. Беспомоћан, без могућности да одговори спушта слушалицу и безазлено каже здраво.

Хоће да спава.

Нека зове неког другог. 

 

НИЈЕ

Стратосфера

Загледан у небо,

Није видео.
Није осетио.
Није памтио.
Није рачунао.
Није гладовао.
Није патио.

Није....

Отпутовао
Није
Сагорео
Није
Фијукнуо
Није
Пљунуо
Није
Доручковао
Није
Испеглао
Није
Чекао
Није
Нишанио
Није
Битисао
Није
Остарио
Није
Бичевао
Није
Дремао
Није
Злопамтио
Није
Киснуо
Није
Ранио
Није
Писнуо
Није
Живео

Није
Мислио
Није
Слушао
Није
Говорио
Није
Веровао

Није
Небо
Криво

Није
Недужно
Живо

Није
Крваво
Плаво

Није
Степенасте
Душе

Није
Крњавог
Лика

Није
Болесне
Воље

Није
Чађавог
Репа.

Није
Немо
Јогунасто

Није
Власник
Тајне.

Случај нула

Све пролази или се враћа. Време не омета главног јунака који је подстанар ненаписаног романа.

Нула је бесконачна и времену не верује.

Јунак подстанар до краја романа треба да убије нулу. На почетку је то немогућ задатак. Јунаку нико не помаже, напротив.

Убиство нуле није злочин. У сваком поглављу јунак мења име. У четвртом пасусу седмог поглавља мада задатак није извршио објављује да је нула убијена. 

 

Нула

Лаж је професионално оружје.

Осмо поглавље је дијалог јунака и убијене нуле.

У деветом поглављу јунак постаје песник. Поетско предворје лудости ремети путању страха неизвесне бесконачности.

Нула је бесконачна када иза ње стоји Душа. Нула није празна већ испуњена празнином. Јунак подстанар и прерушени песник ненаписаног романа уморан и ненаспаван покрио је длановима десето поглавље. Листови се не опиру.

Уживао је у цепању текста.

Nulla in mundo pax sincera (RV 630) 

Aria.

Nulla in mundo pax sincera
sine felle; pura et vera,
dulcis Jesu, est in te.

Inter poenas et tormenta
vivit anima contenta
casti amoris sola spe.

Recitative.

Blando colore oculos mundus decepit
at occulto vulnere corda conficit;
fugiamus ridentem, vitemus sequentem,
nam delicias ostentando arte secura
vellet ludendo superare.

Aria.

Spirat anguis
inter flores et colores
explicando tegit fel.
Sed occulto factus ore
homo demens in amore
saepe lambit quasi mel.

Alleluia.

Aria.

In this world there is no honest peace
free from bitterness; pure and true
peace, sweet Jesus, lies in Thee.

Amidst punishment and torment
lives the contented soul,
chaste love its only hope.

Recitative.

This world deceives the eye by surface charms,
but is corroded within by hidden wounds.
Let us flee him who smiles, shun him who follows us,
for by skilfully displaying its pleasures, this world
overwhelms us by deceit.

Aria.

The serpent’s hiss conceals its venom,
as it uncoils itself
among blossoms and beauty.
But with a furtive touch of the lips,
a man maddened by love
will often kiss as if licking honey.

Alleluia.