7. фебруар 2011.

Човек је пето годишње доба

То. Само то.

Усисивач времена сања о моралу. Превара промене такође бива усисана. Гласови бдења гладе Одисејево раме. Окамењена жаока мудрости голица пупак свемира. Загрљај прекасно одапете љубави дроби оно мало снаге.

Младић са гитаром пролази улицом. У срцу носи нову песму. Радост крије у јакни.

Блистав дан, свуда пулсира живот. 
 
Улази у зграду. Пење се на пети спрат и звони. Нико не отвара. Звони поново. Ништа се не догађа. Сео је на степеник, отворио футролу и извадио гитару.

Нова песма добила је груди.
Акустични улаз упио је све стихове.

Чистачица се уплашила и побегла.
Није разумела текст.

1 коментар:

  1. Ај пробај с непоравнатим текстом. Превелики размаци између речи сметају ритму...

    ОдговориИзбриши