16. април 2013.

Вртлог

Када је схватио бит проблема живот је дубоко замакао. 

Дубоко су га потресли догађаји иза којих је стајала вечна људска похлепа. Похлепа без дна. Земља у којој су и живот и смрт подједнако бесмислени препуштена је похлепи.

Обиље глупости се надовезује на то као кашаљ пушача. Вртлог трагикомедије и кича. Спољна форма пара-квазикомне-трагедије је убиство смисла у свакој временској пројекцији.

- Бесмислено је све осим бесмисла !

Друштво паралелно похлепних постаје друштво очајника.
Кретање очајника постаје кривина похлепе. Када очајници сазру у маси радосно прихвате јастук историје и родослов заборава.

Поглед ка реци открио је искричаву светлост која се насумице јављала и губила. Пробао је да погоди ритмику али је тај задатак био претежак за око. Спустио је поглед и низ лице се од котрља суза. Дуго је клизила. 

Осетио је стид не зато што плаче већ што је изнедрио сузу смисла.


Сузе су последње уточиште смисла

Хода и плаче.
Чује звона
Види,
Цркву на води.
Нема снаге
Бесконачно бурно.
Руке хладне.
Облак бледи
Велико плаво.
Промиче
Бескрај
Остаје
Бесмисао.
Човек
Блато Вришти
Од Похлепе стење
Нема краја
Бунилу.
Где је
Дечак Осмех
Који Поклања
Море ?
Обале
Прерушена
Плутајућа
Гробља
Бесмисла
Похлепе.
На
Жалу
Њега
Нема.
Нема.
***
Светлост
У Нама.
Живот Брод
Сам је
Морнар.
Љубав
Спруд или
Сплав.
Сазнај.


Нема коментара:

Постави коментар