15. септембар 2011.

Консеквенца VIII Тутусамоту III



Суочење.
Један наспрам другог. Инспектор и ухапшеник.

  • Немамо пуно времена. Данас морам да донесем одлуку о вашем даљем поступку. Ви нисте криминалац.
  • Нисам.
  • Професија писац. Та професија изумире и сами знате да данас готово нико не чита. Све је већ написано. Проблем вашег понашања је у избору занимања. Можемо да помогнемо али морате да сарађујете.
  • Да, мама ми је рекла да сам добро дете.
  • Иронија не помаже. Послаћу вас на фарму.
  • Нисам сељак.
  • Да, писац. Антипротиван и антиготиван. Ми смо завршили. Више се нећемо видети.
  • Ви никог и не виђате.
  • Молим !
***
Пребацили су га локалним мини возом на Фарму.
Фарма је заузимала трећину простора Тутусамотуа.
Оно што је било несвакидашње је што на фарми није постојало небо. Свод је био пластичан. Затвореници на врху цртали су облаке. Ко би неопрезно искорачио падао би на неки доњи ниво. После је морао поново да се пење.

Где су га довели ? Да не пожелиш непријатељу.

Нема коментара:

Постави коментар