21. август 2012.

Сиеста II

Поподне паметно спава.

Људи нервозни. Сунце закорачило и застало. Сува земља,попуцала. Ниједна реч не може да разбуди поподне.

У крошњи дрвета гнездо. Гранчице здружене над амбисом држе се, не падају. Поподне сањa нерођене птице. Њихов крик погураће Сунце.
Звук живота пева лето.

Нема опоруке од врућине. Рад постаје јерес. Клобуци неспретних скривања укидају наду. Машине почињу да се кваре.

Да ли су откриле религију ?

Судији капље зној са чела. Напето упиње пажњу на предмет у коме нема невиних.

Није миљеник сиесте. 


Нема коментара:

Постави коментар