Венчаница без младе VIII

Какве ли земље, каквих ли људи !

Ходају лицем погнутим . Нема радости. Улице попут канцеларија. Сви ходају у тишини и носe неке фасцикле. Издалека сви делују као неки јако учени људи упрегнути на корист свих. Одела, кравате да се посечеш, ципелишке одбијају прашину савршено. 

Прошеташ се другом улицом.  Само црни аутомобили. Улица дозвољена само за црна возила. Саобраћајац исто у црном. Пешаци такође обучени у црно. Фасцикле које носе црне су. 

Помислио си снимају филм !

Каква грешка!?

Млад си и незрео. Бубња ти дубоко у бићу нека музика. Корак ти је осмех лак, ненадани дар. Голица те младост и умива први зрак.  Не умеш да мрштиш чело ни да претиш смело. Загледан, помислиш да птице теби цвркућу. Хоћеш да помириш подне и поноћ. Неук и драг спреман си и убицама да пожелиш лаку ноћ. 

Брзо још данас нађи црну фасциклу и почни да се шеташ. То није савет већ наређење. За црно одело мораш да зарадиш. Немој да се руке зноје и остављају траг. Они који скупљају фасцикле то не воле.  

Без трагова и без доказа. 

Заборави музику. Она је слабост. Неодлучан си.

Постављаш неозбиљна питања. Питаш се зашто ти све ово причам !?

Венчаница без младе VII

Ухапшене неупотребљене илузије. 

Ходник време  претвара свако делање у чекаоницу.  Надарени чекају да их неко прозове. Рециклирани и послушни само прошетају ходником и више се не виде. Надарени премештају ногу са ноге и даље чекају.  

Мрак.

Душе жељне снова и мира стварају грожђе зрелости.  Доброта постаје опште добро. Помоћ оживљава исушену наду, нови дан-пријатељ.  Књига,  друг који се не гоји. Заради неку флеку и то му дође као белег.  Главни јунак романа убица.  Жртва неће изговорити више ниједну реч.  

Недогађање изазива догађај.  

Музика молитвених суза. Пет праведника обиђе  језеро. Подне их затекне у ћутању. Нема хлада, уплаши се ветар. 

Вода  је сведок и плаво огледало неба.  Песак храни судбину.  Субота је слагала недељу. Оивичен камен оживе хронику сенке. Слова славне геометрије , удовица  ума. 

Трошни трептај сиротиње немоћи сплет. Слика запали небо . Циркус  банкротирао.  Невина девојка љуби асфалт летњег раскршћа.  Паучина трезни неопрезне муве.  

Реч окупана водом слива се низ језик и плива кроз свест накострешене вечности. Дворац усамљеног  светла  напуштен.  

Два праведника  одсутна.  

Оправдано.

Венчаница без младе VI

Шта си данас радио?  Шта си данас урадио?

Колико си реклама видео?  Вести ваљда ниси пропустио. Колико је џипова прошло твојом улицом?  Да ли си платио рачуне?  Покварио се семафор. Дебело су исекли саламу. Можда ти исеку и струју. 

Побеже жена низ улицу!

Пси прете побуном.

Весело је нестрпљење изчекиване доколице.  Проток празнине одјекује твојим именом.  Стрељана слика и музеј  депортовани  у логор. Логораши експонати. 

Нешто ти није јасно.

Завири у XX век. 

Ако боље погледаш цивилизација је кладионичарски из X у X.

Тражи се домаћин цивилизације.  Кад њега нема, сви други су гости и лажно се представљају . 

Игра истине је лаж. 

Пливање и море. Тамо је отишла твоја млада. Потражи је под отвореним небом јер зидови су убице. Можеш да путујеш возом. 

Перони су твоја судбина.