02. јул 2016.

Дух

Искрао се док су још спавали.

Улица је пуста. Град спава.

Лаким кораком стиже на станицу. Ни ту не налази никог. Чита огласе на станичним стубовима. Неко изнајмљује стан неко би да шета туђе кучиће. Играоница и кројачка радња доминирају на бочној страни.

Прочитао је огласе и истовремено лупио ногом о ногу. Тај покрет је био доказ да више ниједан оглас на стубовима није остао непрочитан.

Чека.
Мисли на њих. Воли да их гледа.

Аутобус се зауставља.

Улази на задња врата. Седишта су празна. Није му јасно како се аутобус креће јер нема возача. Без путника је могуће али кретање без возача је нови феномен.

Почео је себе да преиспитује где је погрешио.

Уочио је рекламу испред седишта. Не препознаје слова. Остао је смирен у неочекиваној ситуацији. Инстиктивно би да крене ка месту возача међутим, нема ту одлучност. Врата се отварају и он излази на својој станици.

Креће се путељком ка фабрици. Седам година је њен ходочасник. Хала је празна. Тишина је скоро неиздржљива. Немогуће је да не затиче трећу смену. Гротескно је да су сви добили отказ осим њега.

Враћа се дугачким ходником у правцу канцеларија.
Врата су широм отворена. Улази.

Канцеларије увек имају одговор за сваки догађај. Сада су Пусте.





Нема коментара:

Постави коментар