Ухапшене неупотребљене
илузије.
Ходник
време претвара свако делање у чекаоницу.
Надарени чекају да их неко прозове. Рециклирани
и послушни само прошетају ходником и више се не виде. Надарени премештају ногу
са ноге и даље чекају.
Мрак.
Душе жељне снова и мира стварају грожђе
зрелости. Доброта постаје опште добро.
Помоћ оживљава исушену наду, нови дан-пријатељ.
Књига, друг који се не гоји.
Заради неку флеку и то му дође као белег. Главни јунак романа убица. Жртва неће изговорити више ниједну реч.
Недогађање
изазива догађај.
Музика
молитвених суза. Пет праведника обиђе језеро.
Подне их затекне у ћутању. Нема хлада, уплаши се ветар.
Вода је сведок и плаво огледало неба. Песак храни судбину. Субота је слагала недељу. Оивичен камен оживе
хронику сенке. Слова славне геометрије , удовица ума.
Трошни
трептај сиротиње немоћи сплет. Слика
запали небо . Циркус банкротирао. Невина девојка љуби асфалт летњег
раскршћа. Паучина трезни неопрезне
муве.
Реч
окупана водом слива се низ језик и плива кроз свест накострешене вечности. Дворац
усамљеног светла напуштен.
Два праведника
одсутна.
Оправдано.
Нема коментара:
Постави коментар