Гуриб се завалио на тросед и гледао ТВ.
Прстићи прелећу даљинац. Испрескакао је све канале могуће и поново дошао до броја један. Није се ту зауставио. Поново је кренуо, овога пута брже.
Почео је да га хвата занос.
Покретљивост вредна једног пијанисте.
Даљинац је почео да пушта звуке. Гуриб се узбудио. Није му дуго требало да схвати шта треба да ради слободном руком.
Тело је кренуло ритмично да се тресе. Више није знао шта у којој руци држи. Пао је на тепих. Ближио се врхунцу.
Разрешење је дошло у виду формуле 1. Звук мотора је његово узбуђење довело до краја.
Више није могао назад.
Остао је на тепиху.
Нема коментара:
Постави коментар