2. јун 2016.

Сам...сам

Даљине се спајају са празнином. 

Преузео је на себе страшан терет. Илузија да може да помогне људима постала је прескупа за његов ум. Сада након свега хоће само да живи. Једноставно, само да живи, да се буди, спава, воли. Присетио се додуше доста касно да је и он човек. 

Она је кључ. Са женом постајеш човек у пуноћи. Толико се отуђио од свега да је игнорисао очигледне чињенице. Дише и мисли на њу. Предуго је био сам. Књиге, рачунари - рачунари књиге. Конструисао је девет програма од којих је седми био рушилачки. Од свих других могао је да направи помије. 

Она два била су инерција. Од тада пише само да би остао нормалан. 

У неку руку он није престао да буде програмер. Само се вратио изворном коду писања.

Никада се није интересовао за своје читаоце. 

Слика њеног осмеха када лептир лети и прави круг у соби је нешто што је покренуло његову душу. Када волиш престајеш да будеш сам. Зашто му је тако дуго требало да то схвати.  Прво је изгубио вољу да помаже људима, након тога је свету окренуо леђа а сада учи да воли. 

Зрелост или немоћ ?


Нема коментара:

Постави коментар