21. мај 2012.

Маховина поетике II

                       Ненад Руменић


Конфликт водене стихије и чврстог обличја


Не пуштај ме из славине са неисправном гумицом
да истичем кап по кап
Не користи у обрачуну са прљавштином,
истећи ћу
и сама знаш колико сам састављен од воде
Зар ћеш дозволити да претворим се
у безизражајну локву, текућу стихију
коју ломе топлотни пројектили из зенита ?
Зар ћеш водоотпорним чизмама
шљапкати по ширини растворених груди
и претити сунђером упијачем ?
Само пази, бактериолошки сам неисправан
а из моје неутврђене дубине
може те шчепати флуидно чудовиште
Попрскаћу твоје чарапе,
давићеш се у ускомешаности

са руком која вири са површине
Зато враћај ме у егзистенцијалне цеви
да изгладимо
равноправно настали конфликт несугласја !


Пред тобом је....

Под је прљав од твојих фармерица,
очи су крваве од твојих погледа,
руке дрхте од твојих покрета
Поред канте за смеће,
венама твојим струји
заблуда пропалог живота
Какав је то рај у предворју
смрдљивог подрума,
оптимизак у костима од 30 кила,
зидови реалности од папира ?
Роботе у служби погубних трава
осврни се
Иза густе магле штрче несвакидашњи
призори
Девојка крај пута чека те
свеже обријаног
Прескочи мотком ту границу
закамуфлираних снова
и не моли се Богу
са иглом прибадачом у руци
У делиријуму страсти
сети се ближњих својих
Пред тобом је осамнаеста.

Велеиздаја

Издајеш сама себе у ноћи сладуњавог вина,
лимених саксофона и плишаних прекривача
На паноу су окачена сва твоја издајства
Гласине се шире брзином афричког там - там-а
Издајеш забункерисани живот у запећку
официрских чинова
Издајеш своје гумено тело што не може мировати
ни у једном положају
Издајеш милитаристички режим, дванаестог љубавника,
рођену мајку
Издајеш се жовијалним разговорима са
доушницима страховладе
Издајеш своје руке у "медиокритету"
социјалних парола
У ланцима издајства покушај да надоместиш
карику фриволне помирљивости
Издај кроз кључаоницу свезнања утилитарне уметнине
Сезана,Гога, Тулуз-Лотрека..
Да, буди издајник државе сопственог издајства
Осуда конформиста доиста је јасна :
скривено потуцање по ходницима беспућа
Макар си стерилна у огледалу своје
малодушности

 

Леопард и кондор 


Понирем у паралелни свет животиња не би ли те пронашао.
У том сулудом зверињаку тражим твоје стохастичке очи.
Коначно, откривам те по кокетном лету.
Ти си кондор са фасцинантним распоном крила.
У одсјају углачане стене видео сам себе - закамуфлираног
леопарда.

Кондор и леопард, какав зближавајући пар!
Опет си неухватљива, а ја превише злоћудан.
Карме нас пред сопственим очима чине тако немоћним.
Ниче је био у праву : сувише си опасна играчка, а ја сам тако
приземан.

Опет нека неизводљива комбинација.
Враћам се у тангенцијални свет свељудскости, после дубоке
менталне анестезије.
На нашем првом виђењу сасипаш тираду предестинираности.
Ти си лав, а ја шкорпија и теби треба неподшишана савана, а
мени кристално прозирна вода.

Ушмркавам бурмут изнервиран сазнањем да нисмо ни
мало сродне врсте.
Само смо зодијачки знакови, парапсихолошки симболи а људи
су се сакрили иза суревњивих ушију.
Слушај рекох докрајчен : Ја те знам као особу која пије
кока - колу и има ноге јахаћег коња.
Ти ме знаш као лакокрилог фудбалера, који страшно чита
перипатетичаре.

Наслонима онда чела на тој средњој неминовности и
пустимо да нас Викторијини водопади повуку у свом
величанственом паду, па макар Црвено море једног дана
постало Плаво.


Х А И К У

1.

Врт мандарина
у њеној наранџастој
коси- сад спава.

2.

Јато чворака
улази ми у мисли
док пишем песму.

3.

Пшеница полегла
ветар се смешка-
зна да је кривац.

4.

Мрав у пустињи
савладан тешком жегом
у песку копа гроб.

5.

Пастирица и
свирала која свира
сама од себе
чувају снежне овце
док у долини свиће.

6.

Рику лавова
око градских бедема
гуше сирене.

7.

Када плешемо
тло страшно подрхтава
под ножицама
док ритам не прокључа
на бучним даскама.

8.

Планина спава
под белим покривачем
док смучар скреће.

9.

Знојави косач
тражи ледене воде-
трава умара.

10.

Бестијаријум
прелистам и дивим се
фауни света.

11.

Џибра прокључа
ракија се изнедри
мирис опија.

12.

Мушмула цвета
пчелице се радују
првоме меду.

13.

Ту, на доксату
састале се делије
кушају вино.

14.

Тајни рикошет
метак у мојој глави
проналази пут.

Несуђена свадба

Још када су накићене чезе повукле мога претка
у шарену прошњу девојке по туђем избору
муче ме спектакли непоправљиве традиције;
Зујаве сирене неће најавити велики дан
моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.

Тробојни барјак неће се вијорити из вашарских кола
свет моје интиме сужен је у орахову љуску
гледати пијане сватове док подригују на невесту
последњи је покушај тог фолклорног кича;
Доста ми је халабуке монтираних протокола.

Неће се бацати бидермајер високоцветног стила
грозим се над стањима прождрљиве светине
све је то очај скупљен у јефтин свадбени поклон
а кумови моји биће  залутале птице;
Прашина ће слепити неупотребљену венчаницу од тила.

Та прва брачна ноћ са мирисом уговора
ишчезнуће у пијанству лебдења и страсти
љубав је наша запаљива смеша свих архива
озарена на романтичној палуби меденог месеца;
Када треба рећи "да" изгубићу моћ говора.


Још када су накићене чезе повукле мога претка

у шарену прошњу девојке по туђем избору

прате ме матичари полудели од брака;

Неће се скидати јабука из пушке самољубља

моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.


 
Joan Baez - Amazing Grace (Live)

Amazing grace! (how sweet the sound)
That sav'd a wretch like me!
I once was lost, but now am found,
Was blind, but now I see.

'Twas grace that taught my heart to fear,
And grace my fears reliev'd;
How precious did that grace appear
The hour I first believ'd!

Thro' many dangers, toils, and snares,
I have already come;
'Tis grace hath brought me safe thus far,
And grace will lead me home.

The Lord has promis'd good to me,
His word my hope secures;
He will my shield and portion be
As long as life endures.

Yes, when this flesh and heart shall fail,
And mortal life shall cease;
I shall possess, within the veil,
A life of joy and peace.

The earth shall soon dissolve like snow,
The sun forbear to shine;
But God, who call'd me here below,
Will be forever mine.


John Newton Olney Hymns, 1779
моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.

Нема коментара:

Постави коментар