09. јун 2011.

Сам Сан


Дубок сан.

Непрегледно пространство. Хода са лакоћом. Гравитацију одређује ум. Више од једног Сунца заслепљује небо. Шума испред њега замиче. Први пут види такав феномен.

Заустио је нешто да каже па се предомислио. Чује ли се реч у ћутању ? Сам је. Стиже у равницу. Чудне неке беле стазе. Нема снега, ипак бело свуда. Зна да је ту некад било село. Нема кућа. Нема људи. Неко га гледа и он то снажно осећа. Окреће се у белини, нема орјентацију. 


Уморио се.
У самом сну је заспао.

Дубок сан.
Непрегледно пространство.

Окреће се у белини, нема орјентацију.
Уморио се.

У самом сну.

Нема коментара:

Постави коментар