19. мај 2011.

Три дана




Поверљив разговор. Ходају.

Она раскошно изгледа. Сваким покретом одаје „неодољив“ шарм. Он је послован човек. За њега нема „тајни“ јер сваки разговор за њега је посао.

Њена мама је била учитељица у социјализму. Годинама је учила ђаке да читају и пишу. Његов отац је био грађевински радник. Прошао је уздуж и попреко земљу.

Прешли су улицу непрописно. Смеју се. Узимају сладолед. Спуштају се до парка. Нека шарена лопта долетела је до њих. Седају на клупу. Нежно је грли. Пољубац само што није запуцкетао.



То би се и десило да нису наишла три кратка набијена типа. Један му је пришао са леђа и зграбио га за главу. Други је муњевито упутио ударац песницом у стомак. Трећи је мирно стајао и посматрао. 
 
  • За три дана се видимо поново!  добацили су при одласку.
Устала је и отишла. Остао је сам на клупи са своја три дана.

Нема коментара:

Постави коментар