03. новембар 2010.

За срећу је потребно.... двоје......

Самоћа привлачи паучину. Аристократска особина која је постала привилегија свих. Доколица је у рођачком односу са самоћом. Слажу се као преподне и поподне. Смењују се као ноћ и дан. Спавају као супружници.

Самоћа је предсобље екстрема. 

Легло непредвидљивог и опасног. Лукаве силе се лакше обруше на рањеног самоћом. Самица је казна и опомена. Највеће мноштво чине усамљени, парадокс. 

Свака самоћа је посебна. Самоћа буја као коров у великим градовима. Градови усамљеници, нови облик укорењене самости. Сви кућни љубимци, сви апарати, све друштвене мреже недорасли су врхунској самоћи.

Она излази као победник. Победу самоћа слави са доколицом.

За срећу је потребно двоје.


Нема коментара:

Постави коментар