Савршено је савршено само ако је савршено

Лимена лица не говоре „добар дан“.

Тамне наочари, тамне лимузине, тамни сакои. Они имају мисију и зато се не осврћу већ ужурбано промичу. Величина подухвата је директно пропорционална величини лимузине .

Лимена лица немају времена за читање и чекање. Њихов мозак је модификовани калкулатор. У сваком и у свему виде само проценат. Проценат је она божија искра која мотивише њихов испеглан дух да истраје.

Слова и речи су превазишли. Све мање разговарају. Разумеју се покретом или њима познатим гестом. Посматрано изнутра они су савршени. Плаве и зелене таблете им помажу да такви буду цео дан.

Стари ратници су силазили са коња и тихо се молили препуштајући свој живот судбини. Лименим лицима таблете су судбина. Савршено је савршено само ако је савршено. Таблете су јебено савршене као и лимена лица. То је природан спој две савршене тачке.

Лимена лица не говоре „добро вече“.

Лимена лица „јебу кеву“ сваком семафору.

Рибама гаћице саме падају када они паркирају своје тамне „мечке“. Свет је тада у равнотежи и птице имају дозволу да цвркућу.

Лимена лица преспавају јутро. 

П а р а б а з а

Ко је успавао пријатеље? Време прошло и будуће. .... Ко је усидрио њихова невесела срца у бригу за одмазде? Тајанствена маглина...... У даљини музика слави прошлост. Нека је, нека. Звук је живот. Ћутање је светски језик.

У излогу

Његова продавница налазила се на крају улице.

Забачена на углу деловала је запуштено. Има већ три године како продаје половни намештај. Последњи месец није имао ниједну муштерију. Не само да није имао муштерије већ у продавницу осим њега нико није крочио. И поред тога никада се није десило да закасни.

До један би седео за столом, читао новине или неку књигу а након тога би се навалио на кревет и ту остао до краја радног времена. Догађало се да заспи али некако само једним оком.Тај лаган сан научио је у војсци док је служио стражу. Тада је држао смену четири два. Два сата на стражи и четири сата одмора. Није било лако. Поготову ноћу. Они су то поштено одрадили. И многи други. Постојало је другарство. Другарство ипак није сачувало Југу. Југа је отишла у пичку лепу материну. Тамо јој је сигурно лепше и удобније.

Једно време су му добро ишле столице. Биле су дрвене и стабилне. Све их је продао. Неким чудом допала му је и столица из централног затвора. Њу нико није пожелео да купи. То му је сада и једина другарица у продавници. Упарио је ту столицу са столом из једног диспанзера. Савршено се слажу.

Седи на кревету као да себе продаје заједно са њим. Кревет је до излога и није имао другу могућност него ту да га стави. Мало му фали да заспи. Премишља се и врти. Није опуштен. Устаје и закључава врата од радње. Оштрим покретом навлачи завесе и вади телефон из зида. Све је урадио како треба и опет не може да заспи. Хладно је. Поново устаје и узима капут. Коначно се смирио. Без покрета лаган и стиснут испод капута уснио је сан на једно око.

Тог дана била је то једина радна победа.

Снови у ципелама.

Крадљивци гробова......

Ко украде гробове, украде и новчаник.......

Где ?

Где је настало пре куда. 

Путева нема. Пространство учитељ нуди сваком где. Река удовица. Млад народ ожени удовицу. Шајка вара обалу.

Усахло време размножава бригу. 

Муња преполови облак што заплака над реком.

Боје царства утонуше у јесен. Нема пријатеља. Стрељани песници се осмехују.

Гитара без жица наслоњена на контејнер. 

Кошмар. 

Лукави ганкстер ставља наочаре. Диви се пред огледалом самом себи. 

Креће у ноћ.

Пљачка је попут секса. Колико је напаљен опљачкао би самог себе. Има велике планове. Још две акције и моћи ће да покрене бизнис. Озбиљан бизнис.

Звиждуће и јури у мрак.

Месец је увек саучесник. Чудно што никада не добија позив за суд.