Венчаница без младе III

Робље је увек у маси. 

Унутрашњи кругови неслободе увек су стимуланс за стварање. Стваралачке силе геометријски позиционирају моћ и немоћ појединца. Стварање је индивидуалан чин уско везан за енергетско поље уметничке површине.

Уметник за подвиг тежи  победи над реалним стварајући дело живљим од реалног. Као и свако ко тежи победи односно артикулисаном циљу као врху он се прво разрачунава са собом и сопственом неодлучношћу. Тај процес умного зависи од карактера и  удружених случајности.

Шта се догађа када комплетна уметност постаје сувишна у „назови друштву“  а стваралац  сведе на председника уметничког кућног савета.  Не догађа се ништа, безкомпромисно ништа. Робље је задовољно богатом канализацијом,  земаљски дани теку. Проток ничега ка ничему [1]. 

У тако загорелој средини стваралац хтео не хтео постаје сам себи вишак.

То је усуд. 

Револуција постаје уметност-уметност револуција.

---

[1] Напомена која се не односи на филозофа Ничеа