6. јануар 2011.

Камен на путу

Нема се...


Обичан путник носи само себе. Већ два дана путује, враћа се. Нико га не чека само места. Мора да се врати.

Нема објашњења. Нема пријатеља. Расуто. Нико и не зна да долази.

Жена се навикла на његова ненадана „лутања“. Раније је желела да је поведе у ту своју земљу, сада више не. Ни њен муж ни та земља се неће променити.

Захвална му је што не води децу.

Вратиће се, ћутаће и после ће све бити као и пре.


Нема коментара:

Постави коментар