Мисли увелих листова.

Неке забележене мисли из заборављене свеске увелих листова.

Списатељство је пут у сиромаштво.

Срећа је мање слепа од љубави.

Све је трговина интригама.

Индустрија речи - коприве живота.

Соба је била једва већа од оставе за метле.

Европа учи да и у приватном животу нема пријатељства које ће стати изнад матерјалног интереса.

Вербална казнена експедиција.

Ако је стока лоша, обично кривимо пастира. (Сократ)

У лоших господара нисам видео добрих слугу.

Сетих се рибара који се будући да се баве на мору, не задржавају на њиви.

Џентлмен скитница био је навикнут на оскудицу и приморан на нерад.

Ви тамо књиге читате а ми краставце љуштимо.

Спасли су га дубоки сметови, младе ноге и ноћ.

Истакнути подлац нашег времена.

Изашла је наредба да је сељацима добро и без жита.

Усамљен човек увек бива у својој побуни сломљен.

Психолошки извори беде.

Учење води дрскости.

Спознаја беспомоћности.

Мој живот је оклевање пред рођење.

Рибе се рађају да би летеле - и вечито пливају.

У сновима су сви деца, а деца што сањају мали прерушени богови.

Премного храњен и премало трениран.

Матори лабуд аристократски каже "добар дан".

Душа не може да емигрира.

Плуг оре бразду али је мач брани.

Књижевност је мишљење.

То су били дивљи дани.

Оскудица се доживљава као неопходан услов за стицање личне слободе.

Роб, рекао  је Маркус Катон мора да ради кад год не спава.

Брзина је дрога која ствара зависност.

Можда се настави......кад процветају увели листови.

                    

Није Стао

Нестао је један комшија.

У новинама никада није споменут али сада висе његове слике на бандери. Слика је из млађег периода. Што би реко народ "леп човек". Непосредно уз те бандере је старачки дом. На самом улазу у дом фотографија веселих и раздраганих пензионера.

Готово сигурно да је ухваћен моменат када примају пензијууу.

Тик уз њих је приватни вртић. Деца предшколског узраста јуре се по малом дворишту. Пензионери само гледају. Нико од њих и не помишља да у свом "већем дворишту" заигра "шуге" или јурке.

Нестали је често пролазио поменутом улицом. Изгледом је био старац али му је душа вечно играла "шуге". Стидео се што је остарио у земљи која не разликује старце и децу. Тог дана му је једна "шуга" шапнула да
живи у земљи људождера.

Знао је да не може да их победи али се досетио и да га се не сете.

Када га пут нанесе заустави се на кратко поред бандере са својом сликом. 

Докле год може да препозна себе на бандери може да игра "ћораве баке" ако је већ престар за "шуге".

Више и не помишља да крочи у старачки дом.

                                                    Посадака

Наранџа небо

Треба открити праве непријатеље. 

Мањкавост времена није оправдање.
Савезник је неопходан по потреби невидљив. 
До које границе постоји контрола ? 

Када почиње стихија ?

Питања се неупоредиво брже намећу него одговори.

Изашао је на терасу и угледао наранџасто небо. Облаци су јездили и ниједан се није освртао уназад. 

                                                Посада Архива 23

Пад

Када све постане неважно твоје срце зна.

Молим те, буди учтива, потребно је време.

Осећања су нека врста поплаве. Научи да пливаш у тој бујици. На обали океана научи заборав. Вода је искусан учитељ.
Ти си краљица ветра. Ниједна краљица не сме да воли.

Пала си са бицикла и након тога се заљубила. Пољубио сам твоја крвава колена. Стари пањ био је једини сведок твог чуђења.

Дан, као сан, незабораван.

Скривам се и бежим као мачка. Прогоњен, морам брзо да мислим и још брже доносим одлуке. Уз мене си угрожена и постајеш плен. Не могу да будем неко други. Три дана проведена са тобом не би мењао за вечни живот.

Постоји једна могућност да поново будемо заједно.
Уосталом, чућеш на вестима.

Након тога могу да створим нов идентитет. Велике су препреке, морам да пробам. Истовремено бескрајно те волим и бежим од тебе. Љубав је зараза.

Ако све прође добро видимо се на стази. Падни на истом месту.

Воли ме и бежи од мене,

                          :=?

Johnny Cash - San Quentin Lyrics

San Quentin you've been living hell to me
You've galled at me since 1963
I've seen them come and go and I've seen them die
And long ago I stopped asking why

San Quentin I hate every inch of you
You've cut me and you've scarred me through and through
And I'll walk out a wiser, weaker man
Mr. Congressman, why can't you understand?

San Quentin what good do you think you do?
Do you think I'll be different when you're through?
You bend my heart & mind and you warp my soul
Your stone walls turn my blood a little cold

San Quentin may you rot and burn in hell
May your walls fall and may I live to tell
May all the world forget you ever stood
And the whole world will regret you did no good 

 

                                    

Сећаш ли се 41".....?

Врео дан. На пијаци људи гмижу са кесама.

Кесе доминирају.Купити, понети, однети, донети. Сељаке је сустигао и престигао умор али знају да чекају. Бабе се сагињу враћају кусур, прскају поврће и преврћу кецеље. Госпође стисну и питају пошто ако не виде цену из непознатих разлога. 

Тако цео дан, време се угиба а такво место зову пијаца.

Порекло речи пијац наводи на италијанску реч piazza која означава трг, широку улицу и тржиште.

Ширина пијаце наводи и на значај исте.

Ишпартао је пијацу и уздуж и попреко.Чак је погледао и једну шаховску партију тамо на меденој тезги.

Натегао је свој ранац и упутио се кући. Ипак парк испод пијаце донео му је тако потребан предах од људи, пара, умора и беде свакојаких глупости. Угледао је слободну клупу која је једним својим делом умакла Сунцу. Није имао дилеме да је то клупа на коју треба да спусти ранац и своју маленкост.

Није стигао ни да удахне, ка клупи се упутио један стар човек одрпане одеће али крепак и вољан за разговор. Хтео не хтео дијалог је започет.

- Имате с слободну клупу преко пута.
- Хоћу баш овде да седнем.

Померио је ранац и омогућио незваном посетиоцу да седне.

- Нема више људи, покварио се народ.
- Нема више народа па су и људи нестали;узвратио је.

- Први си који хоће да разговара. Сви беже.
- У граду нико нема времена осим за себе.

- Мени је 95.

Чича је то рекао и слатко се насмејао. Подсмевао се својим годинама и славио их истовремено. Причао је о Богу, о комунистима о Милошевићу о политици века и све то је зачинио осмехом као једином одбраном од болесног доба које је прошло.

Без сумње чича је био уникат.

Слушао је његово предање и гледао руке како одважно помажу речи. Сетио се старе форе из школе која гласи "ко преживи прича ће ". Управо је присуствовао том феномену. Није хтео да га прекида. Поглед му се зауставио на његовим ципелама које су толико пропале да се видело белило стопала.

Очигледно да нико о њему није водио рачуна и да је он тумарао дуго.

Квалитет друштва се процењује према односу на децу и старе. Прастаре нико и не помиње. Непристојно је и помислити да неко данас памти како је град изгледао након априлског бомбардовања када су се на исти град обрушили деценију и по раније. 

Како год окренеш као да бомбардују по рецепту !

Овај чича их је победио. Он памти јер је преживео а ко преживи он прича.

Заћутао је, прислонио се на наслон клупе и тихо упитао.

- Сећаш ли се 41" ?

Није могао да му одговори. Устао је извадио из ранца кутију јагода коју је понео деци и пружио му.

Онај ко победи век заслужио је јагоде на дар.  

Посада - Књижевна Авантура 23