Плаћеничке класе

Плата се чека. 

Нестрпљиво плату сви чекају . У то се убрајају и добри и мање добри као и лоши радници. Вест да је плата стигла донела је приметно олакшање јер дешавало се раније да иако чекају упорно она ипак не стигне. Журба је у људима сасвим природна ствар поготово ако су пре тога чекали. 

Ужурбани људи са новцем су бољи потрошачи. 

Висока класа плаћеника има привилегију да не чека - њима се испоручује и то прецизно. Висока класа плаћеника не ради за плату већ за новац. Обично презиру оне који раде за плату. Са њима не желе да сарађују јер они једноставно не могу да им плате услуге. 

Висока класа плаћеника нема друге интересе осим оног да им се исплати у року већ утврђеном. Они никад не потписују ништа јер све што потпишу може да се искористи против њих. Не постоји за њих пензија. Пензионере сматрају за говњиву стоку. 

Листа послова високе плаћеничке елите није велика али је зато неисцрпна. 

Поделили су плату, људи се разиђоше, остаде само чувар кога је гадно болео зуб. 

Једно дете тог истог дана је добило нову играчку. Друго дете је добило температуру и морало је код лекара. Девојка је купила нову ташну. 

Чувар је из одкључаног ормана узео вињак и сасуо највише по зубу. Мало му је утрнуло, па му лакнуло.

Сецикесе, афричког неба подсвести

Необично, примами и опрезне. 

Неочекивано, задржи пажњу. 

Сецикесе од памтивека упражњавају вашарски метод збленутости “оваца” које затим стрижу. Збленути овцу је пола посла, остало је техника и рутина ничим ограничене дрскости.

Шарено успорава мисли и разблажује емоције. Гласно, не дозвољава искуству да припомогне. Тамно даје свима шансу да пробају. Згуснуто месо се нуди и шатра постаје мала. 

Трешти и споља и изнутра. 

Кожа је само опна ритма. Подсвест афричког неба, тражи сваки становник шатре. Што даље од свести пацовског репа. Тату, се гиба на бутини и плеше за себе. Ако буду могли убиће јутро, сахраниће га још већом шатром јер ово је час да траје исконски жар у бескрај, да сокови потиснутог изчиле и згасну. 

Сецикесе и сецикоса понеки тек сад се приближи мазно. Мимикријом васпитане хијене расподеле плен. 

Савана шатре мала је за бекство. Остало су статистике. 

И ти си део њега

Уточиште је сакривено али доступно.

Капија препорођеног срца. Пузла без конца. Смрт свих жеља, рађа јединствену радост. Историја бива само прашњава књига.

Мир не укида весеље. 

Заплетеност игре сведочи љубав и безнађе се урушава. Речи су музика и несташно и без воље рађају лековите песме. Сваког дана оне сахране понеко зло. И док читаш 

                                        види 

Уточиште, препознај  у себи, јер си и ти  део њега. 

Женидба Полихистора

Чувари амбиса.

Безазлена празнина непостојеће реалности. Нема језика ван утопије. Једино путовање је живот. Тајна поласка и мистерија  доласка.

Песма буди сањиву храброст. Славодобитна срца праве од неба привезак. Све је могуће осим реалности. Једино је реалност немогућа и неподношљива.

Константа реалности смо ми сами.

Људи се понашају попут болести.

Чаробни штапић је само плод маште. Оволико зла не може да се измисли. Наопако и опако свакако.

Оглас за Робин Худа свуда ?
Пинокио је изгубио посао.

Јунаци су укинути као категорија. Технологија не трпи конкуренцију. Технологије не трпе технологију.

Све је ново а дан старији.

Полихистор је кинуо и зауставио саобраћај. Пао је на плочник и тражио жену. Сваколика памет не може да замени жену. Датум женидбе полихистора објавиће локалне новине под условом да је пронађе. 

Нису жене више што су биле.

Углови светлости

Незбринуто маче нашло је своје место на симсу.

У том тренутку знало је да не постоји боље место на свету од већ поменутог симса.

Углови светлости дају му за право.

Људи затрпани бригама пролазе улицом и не виде маче. Аутомобили тутњају, комшинице оговарају на тротоару. Деца полазе у школу. Радници запалили цигарете након утовара. Тамни аутомобил се паркира преко пута.

Све се одвија у исто време.
То збуњује.