5. јул 2012.

Шлем или џезва ?

Мутно јутро као да га је неко повратио.

Њих тројица онако у униформама, седела су ћутке. Пушке су разбацали по другој опреми. Нису више били сигурни чему оне служе ? Недалеко од њих било је погођено возило. Њихов друг је страдао. То се могло десити свакоме од њих. Три и по сата прошло је од тога.Седели су и ћутали. 

Запалили су цигарете. Са цигаретом у устима један од њих почео је да гомила гранчице и да их цепка. Оградио их је дебљом изукрштаном граном и запалио. Звук пуцкетања гранчица био је пријатељски. Узео је чутуру и добро насуо у шлем. Вешто је уклинио шлем и сачекао. Из мање прљавог џепа извадио је кесу у којој се налазила кафа. Сасуо је брзим покретом више од половине и остатак вратио у џеп.
Кафа их је угрејала и уверила да су живи. Рекао им је да је пројектил њега погодио сада не би пили кафу. Силовито су почели да се смеју. Нико није могао да их чује а поготову не њихов настрадали друг. 

Шума је била неми сведок њихове радости што су живи и што су попили кафу из шлема.


Нема коментара:

Постави коментар