Може овако, може онако али ипак како ми кажемо кликћу буђави професори.
Замагљена стакла наочара, тежак удах а сладак говор - ето нама буђавих професора. Хтели би да уче време, да жваћу али да не упрљају зубе ако треба и да се бију али само из моралног угла где чуче као на грани и чекају.
Шта могу да чекају буђави професори на грани ?
Чекају птицу да им се посере на главу па да онда одлети а они исто тако да чекају само мало посрани више. Себе би да поставе у бајку али грана на којој седе само до басне сеже.Указују да лав тврдо срце има али би му они радо чешљали гриву и тепали успаванку.
Пуно се сира усири док се не стврдне један буђави професор. За двојицу буђавих професора сир више није мера. То постају слонови који пију вотку. Кљовом разбију чашу а онда срчу по земљи и један другом окрећу леђа.
Разговарају задњицом јер то је језик дипломатије.
Тако се и угреју јер је у њиховом присуству посве хладно.
Замагљена стакла наочара, тежак удах а сладак говор - ето нама буђавих професора. Хтели би да уче време, да жваћу али да не упрљају зубе ако треба и да се бију али само из моралног угла где чуче као на грани и чекају.
Шта могу да чекају буђави професори на грани ?
Чекају птицу да им се посере на главу па да онда одлети а они исто тако да чекају само мало посрани више. Себе би да поставе у бајку али грана на којој седе само до басне сеже.Указују да лав тврдо срце има али би му они радо чешљали гриву и тепали успаванку.
Пуно се сира усири док се не стврдне један буђави професор. За двојицу буђавих професора сир више није мера. То постају слонови који пију вотку. Кљовом разбију чашу а онда срчу по земљи и један другом окрећу леђа.
Разговарају задњицом јер то је језик дипломатије.
Тако се и угреју јер је у њиховом присуству посве хладно.
Нема коментара:
Постави коментар