15. август 2012.

Сада је само странац

Плима је прави моменат.

Отискивање од обале буди храброст и успавану снагу за одлазак. Путеви одласка се отимају логици која наговештава да је свуда исто и да је сваки одлазак само хвалоспев срца, које жуди. Да, свуда је исто али онај који иде се мења и плима га чини зрелим за поход и лице његово начини одлучним, понекад тмурним јер кратко траје та свежина и јутра се више мало ко сећа, оно остаје далеко. 

Врлетна бекства младошћу одливена, у загрљају летње кише. Памте се и препричавају, бришу границе поколења. Храст чува шапутања на растанку. Понео је парче тарабе, да га има преко океана, нек му се нађе када га савлада туга и ако остане без наде. 

И сада када гледа плаво море, види је како плаче и смеје се у исто време. Туђи гласови одјекују палубом. Мисли у сликама. Сада је само странац. 

Само странац. 

Странац ........  ....... .


Нема коментара:

Постави коментар