6. јул 2012.

Стратегија савезништва

Прихватити руку и стиснути је природно вежба је за цео живот. 

Руковање је испит у послу, у наступу у најави. Оно предходи речи и зближава али и опомиње. Да, исте те руке које се сада рукују могу и друге послове успешно да обаве. Постоје влажна, енергична, безвољна и професионална руковања. Ниједно није поуздано али се стално упражњавају. Тај контакт каткад и прави стисак се још брже заборавља. Руковања након уговореног посла буду дужа, падне чак и понеки пољубац, тела се напињу да покажу срдачност. Стратегија савезништва се развија док се не промени савезник.

Руковање без одела има слабији рејтинг. Рукују се они који нешто представљају и који су постигли.

Руковања у мраку, тајновита и без помпе, заверенички снажна дају печат хигијени незадовољних и ускраћених. 

Пријатељи се више осмехују него што се рукују и ако то и учине обично буде на растанку.Тетке, бабе и стрине више воле да машу и више воле да им се упамти појава него ли понеки стисак. 

Оне су раније биле стиснуте и доста им је. 

Печалбари се квалитетно али ретко рукују. То учине на растанку а не на састанку. Тамо где иду мало ко ће хтети са њима да се рукује. Пијанци, кловнови без хонорара радо би се руковали  са сваким. Њихова рука обично доспе само до рамена и онда би да их неко слуша одавде до вечности.


Нема коментара:

Постави коментар