16. септембар 2014.

Одлазак.....

Речи и време се посвађају некад.

Људи постају заточеници такве ситуације. Тешко им је да се снађу у времену без речи и речима ван времена. Све се већ догодило, све је већ написано и након тога празнина чији одјек разара ум.

Површно је подценити глупост. Она је непоколебљива и непресушна. Одакле она… долази ? Не, то је погрешна поставка. Она не долази, она је увек  ту. И речи и време пред људском глупошћу дубоко се поклоне као пред већом силом.

Парадокс је када паметни завиде глупима. Да се речи не свађају тако често са временом ситуација би била нешто боља.

Ето, поново рат.
Морам да кренем и ускочим у туђе чизме.


Одлазим док сви спавају. 






5. септембар 2014.

Избор

Или си ловац или плен.

Саксофон није инструмент за подне.  Голубови само што му не уђу у џеп. Бежи од голубова у књижару.  Узима прву књигу и окреће странице насумице.

Стоји и чита.

„ Никада неуравнотежено  не тражи идеалну позицију. Скок је експлозија промене где је покрет бржи од целине. Неухватљиво бележи светлост у бекству. То је пут. ”

Излази из књижаре и готово се судара са човеком који неодољиво личи на Ив Монтана. Недостајала је само цигарета. Пада му на памет смешна помисао да је Београд предграђе Париза.  

Два разлога подкрепљују такву смелост. 

Лепе жене.
    Уморни људи.