15. јул 2012.

Деликвентни шарм пегавице

Имала је деликвентне пеге на лицу. 

Више није била девојка али није пристајала ни да буде жена. То је на неки начин понижавајуће. Између њиве и кућног љубимца који је научио да говори. Мора да се бори и доказује. Није се плашила неуспеха. На памет није могла да се ослони. Родитељи су више одмагали и правили сметње. Гледано реалније родитељи су јој били глупи. Треба да упозна неког моћног. Није неопходно да буде криминалац. 

Не сме да буде матор, ружан и покварен.

У скупу жељених и успешно моћних намећу се глумци, музичари и спортисти. Гитаристи више нису на цени као некад а подједнако су сујетни. Отпадају. Бубњари су превише блесави и непоуздани. Певачи ће неговати само боље рибе од ње. Басисти више пажње обраћају на бас. Клавијатуристи стално вежбају. У вези глумаца исто постоји проблем. Они су у свом свету.

Напућила је уста и запалила цигарету. После два, три, дима.......Да..! Парадоксално али могуће. Фудбалери су ипак ти који дају голове. Може и голман као резервно решење.

Бацила је цигарету, склонила је косу са својих деликвентних пега и отишла до прве трафике. Накуповала је све спортске новине и часописе. Информисаност захтева темељан рад.


Нема коментара:

Постави коментар