Хоризонт је пријатељ.
Тачка две бесконачности. Путник поглед зауставља на хоризонту. Ужива у откривању простора без граница. При том не мисли ништа јер свака макар и срећна мисао умањује доживљај. Емоција експлодира и путник схвата да је Бог помало и музичар. Човек и није ништа друго већ струна божије музикалности. Осећање је музика живота. Хоризонт је велики учитељ те музике. Музика је старија од сваког мишљења.
Сасуо је воду из чутуре у грло и наставио пешачење. Кренуо је хоризонту у сусрет. Дан је исијавао своју зрелост. Са оваквом светлошћу нико не сме бити збуњен. Једноставно, треба волети једноставно. Сви живе само један дан и сањају само једну ноћ у многострукости једног.
Спустио се до падине и пожелео да пева. Ако наиђе на неког сељака, загрлиће га и залити сузама. У случају да види медведа понудиће га сендвичем и наполитанкама. Срндаћу би шапутао успаванку. Са зецом би заједно скакутао. Све би их заједно окупио и повео кући да живе са њим у слози и љубави. Путник је само превидео да су они већ у својој кући а да он као путник више нема, него што има кућу.
Стварна кућа путника је његов ранац а у њему нема места за све. Једино у срце стану сви, јер срце није ранац.
Тачка две бесконачности. Путник поглед зауставља на хоризонту. Ужива у откривању простора без граница. При том не мисли ништа јер свака макар и срећна мисао умањује доживљај. Емоција експлодира и путник схвата да је Бог помало и музичар. Човек и није ништа друго већ струна божије музикалности. Осећање је музика живота. Хоризонт је велики учитељ те музике. Музика је старија од сваког мишљења.
Сасуо је воду из чутуре у грло и наставио пешачење. Кренуо је хоризонту у сусрет. Дан је исијавао своју зрелост. Са оваквом светлошћу нико не сме бити збуњен. Једноставно, треба волети једноставно. Сви живе само један дан и сањају само једну ноћ у многострукости једног.
Спустио се до падине и пожелео да пева. Ако наиђе на неког сељака, загрлиће га и залити сузама. У случају да види медведа понудиће га сендвичем и наполитанкама. Срндаћу би шапутао успаванку. Са зецом би заједно скакутао. Све би их заједно окупио и повео кући да живе са њим у слози и љубави. Путник је само превидео да су они већ у својој кући а да он као путник више нема, него што има кућу.
Стварна кућа путника је његов ранац а у њему нема места за све. Једино у срце стану сви, јер срце није ранац.
Нема коментара:
Постави коментар