31. октобар 2011.

Консеквенца XXV Растанак


Растанак. 
 
Једва чека да сутра поново буду заједно. Како је чудно, већ јој недостаје. Страшно је ризиковала али се исплатило.

Страшно време је иза ње.

Он је зове Конси.

Прво је хтео да је убије, затим да побегне, сад је заљубљен.

Најтеже је волети.

За све друго се нађе метод, процедура, догма. За све друго нађе се све друго.

У њега се заљубила читајући његове књиге. Није ни слутила да само код њега препарирани лептири могу да полете.

Откида на тај глас. Још јој одјекује дебилна песмица о њеном имену. Много је лепо чути тај глас када каже Конси, Конси.

28. октобар 2011.

Консеквенца XXIV Име


Постоји тренутак снажан као лука када све изгледа могуће. Трајање није сан већ редослед догађаја и одлука.

Рацио је везан за страх. 

У надметању између памети и страха побеђује рационално. 
 
То је компромис гусенице и лептира.

Мењали су улоге.
Прво је био гусеница затим лептир. У соби су слепили тела, на шлеперу душе. Више нико није гусеница.

Душе не умеју да гмижу када науче да лете.

***
  • После свега хајде, реци ми име ?
  • Консеквенца. Да. Смеј се. Консеквенца!
  • Први пут чујем. Може Конси ?
  • Како год хоћеш. Твоја сам, зови ме како желиш.
  • Овако ми се свиђа. 
     
    Конси, Конси заволех те ја,
    Упркос проблемима!
    Конси, Конси буди увек ту,
    Надо моја на јастуку !

27. октобар 2011.

Консеквенца XXIII Обала


Смогли су снаге да изађу из стана.

Спустили су се до Обале. Обала је одавно преузела статус митског места. Ходају загрљени. Пали цигарету.

Њу не занима куда је води. Важно је да је са њим. Он пораз претвара у победу.

Испуњен је неодлучном радошћу.

Двоје постају један, један постаје три пише у старим књигама.

Пењу се на стари напуштени шлепер. Место идеално за пољупце.

Љубе се ко манијаци.

Јато галебова немо прати призор. 
Вода упија њихове изломљене сенке.

Обала воли заљубљене.

25. октобар 2011.

Консеквенца XXII Чудо II


  • Невероватно ! Почиње да се креће.
  • Сачекај још мало.
  • Топлота. Крила се померају. Полетео је.
  • Остави испружен длан.

Лептир је направио пар кругова и слетео на њен длан.

  • Ово је чудо.
  • На неки начин. У ствари то је мој последњи програм. Адмирал.
  • Ти си лепидоптеролог ?
  • Немам ништа против.
  • Како препариран лептир лети ?
  • Твоја топлота.
  • Немогуће.
  • Није, пробај поново. Полетеће.
  • Зашто се бавиш писањем кад си геније ?
  • Не претеруј. То је глупост, све постоји пре нас, ми само откривамо.
  • Каква скромност.

24. октобар 2011.

Консеквенца XXI Чудо I


  • Зашто си почео да пишеш ?
  • Искрено, не знам.
  • Како си ти дошла до банке крви ?
  • Искрено, знам ? Новац одавно нема покриће у злату већ у крви. База на Марсу све је откупила.
  • Сигеа ?
  • Да.
  • Шта ћу ти ја уопште ?
  • Тамо не могу да идем сама.
  • И све ово је због тога.
  • Да.
  • Зашто ?
  • Плашим се. Немам поверење у себе.
  • Ја као могу да ти помогнем ?
  • Можеш.
  • Како.
  • Воли ме и чувај.
  • Добро, дођи, показаћу ти нешто.
  • Видиш.
  • То је лептир.
  • Није важан облик. Стави на длан.
    Зажмури !

20. октобар 2011.

Консеквенца XX Тишина


Као да су сами на целом свету.

Утонули су једно у друго. Престала је да плаче. У соби је наједном одјекнула тишина. Тишина је кожа времена. Неокупано време, безоблично клизи са њом.

Човек је само пето годишње доба.

Ниједна мисао,ниједна реч. Сломљени животом загрљени спознали су празнину немоћи. Топлота тела је нешто најпаметније што могу да дају једно другом. Нема покрета, стакласто зуре.

Душе се леде на овој тишини.

Планинари љубави не купују опрему. Они користе шта им је Бог дао.

17. октобар 2011.

Консеквенца XIX Глад



Након свега глад.

У стану је увек имао више алкохола него хране.

Спремила је салату од туњевине. Јели су из једне чиније. Њу је забављала његова смушеност и несналажење.

Донео је вино и сипао у шоље за чај. Чаше је одавно поразбијао и погубио. Слистили су туњевину брзо. Лагано су испијали вино и гледали се као супарници.

Плашио се оваквог исхода.

Села је у његово крило и пружила своју шољу . Испио је. Привила се уз њега и нагло почела да плаче. Осетио је кривицу непознатог порекла.

Сузе и коса су се помешали.

Љуби је.

Својим очима брише њене сузе.
Додир трепавица.

Има ли ишта узбудљивије ?

13. октобар 2011.

Консеквенца XVIII Музика


Музика буди.

Она плеше. Сама. Њен покрет одише радошћу и топлином. Прави се да спава док је гледа. Невероватно је складна и опуштена. Игра се, забацује косу, контрира корак. Скочила је на сто, степује. Шутнула је његову омиљену пикслу.

Нема сумње она није домаћица.

Пење се на руке, одскаче од стола прави мост затим одскок. Напада зид са два оштра корака, дочекује се, окрет.

Све ово почиње да га плаши.

До јуче је само седео и писао на овом столу. Једино искрено познанство била је главобоља. Када она прође наставља да пише.

Шта сада да ради ?

Неће открити да је будан барем не одмах. Мора брзо да мисли. Она је знатно већи проблем од главобоље.

Он је заљубљен.

11. октобар 2011.

Консеквенца XVII Соба


За његову слободу дала је паре и крв. Наследила је приватну банку крви и са тим је трговала. Први пут је дуговао нешто жени.

То је лош осећај.

Заводила је својим очима. Понашала се супериорно. Како год, испао је прави коњ, ухваћен мустанг. Ритао  се својски али је ипак оседлан.

Соба је била утамничена полумраком. Ћутали су.

Једино што је преостало је да је појебе. Она је то једва чекала.

У скромној соби пао је светски секс. Нису се штедели. У сексу нема простора за компромисе. Ознојили су зору и преспавали подне.

Сунце се ушуњало у собу али га нису приметили.

Необично уплетени попут несебичног слова И поново су заспали.

10. октобар 2011.

Консеквенца XVI Тутусамоту XI Излазак


 


Нису дозволили да се поздрави са Глобусом.
Упозорен је да следећи пут неће завршити на фарми већ на много горем месту. Предат му је снимак хапшења за „успомену и дуго сећање“.

Саветодавно је наложено да нађе посао који нема везе са писањем и по могућству да борави на свежем ваздуху. Могао је да понесе маркер који је повремено облачио.

Није их псовао, нису били вредни псовке.

Стакленог погледа одрадио је „налево круг“ и изашао кроз хромирана врата.

Она је стајала и чекала.


5. октобар 2011.

Консеквенца XV Тутусамоту X Разговор


  • Дошла сам да те водим одавде!
  • И када сам са тобом ја сам у затвору.
  • Није баш тако. Морам нешто да ти признам.
  • Никад краја изненађењима...
  • Лагала сам.
  • Ништа ново.
  • Заљубљена сам у тебе !
  • Ово је стварно ударац. Непредвидљиво луда и лажљива.
  • Да. На почетку сам желела да ме убијеш. У међувремену сам пожелела да ме волиш. Скоро да сам успела у свему.
  • Иди у пичку материну. Ниси нормална. Лечи се на време. Опасна у свим правцима! Само ти ја фалим!
  • Шта могу кад те волим. Ти си ми једина шанса.
  • Два очајника су очајнија него један. Требаш да побегнеш.
  • Како си глуп. Ти си побегао у Тутусамоту. Није неки успех. Бекство у затвор је кретенизам без граница.
  • Тако је. Ја сам кретен,  доказани кретен.

  • Моја љубав и Сигеа су истина. 


4. октобар 2011.

Консеквенца XIV Тутусамоту IX Мисли


Учинио је све да побегне од ње. Лоше је што почиње да се заљубљује. Затвор га није опаметио. У ствари ово је више фарма лудака него затвор мада у чему је разлика ?

Осећања стварају проблеме.

Љубав је највећи терет. Био је груб према њој. 
То не може да исправи.

Сви смо проклети !

Био је очајан што постаје мек и осетљив.

Распао се свет за недељу дана. Писао је у својој соби када га је сустигао умор. Тежак и неуједначен.

Једноставно морао је да изађе.

Кад изађеш напоље не заборави да ниси ожењен. Он је стварно заборавио.

Покренула се. Као да је чула његове мисли.
Буди се. Погледали су се и почели да се смеју.

Нико не зна зашто ?

28. септембар 2011.

Консеквенца XIII Тутусамоту VIII Посета


Загрљени у капсула кабини за посете, слепљени телом сањају.

Види себе као дечака крај неког дрвореда. У близини је споменик где неки човек упире прстом у даљину. Деца се ту играју док жене седе и паламуде.

На његовом џепу са спољне стране нацртана бубамара. У том џепу чувао је радосни камичак. Тај глатки камен био је његов добар друг. У моментима несигурности чврсто га је стезао и гладио прстима.

На крају парка стаклени пано и најава нових филмова у локалном биоскопу. Мушкарац и жена се љубе. Она је истегла врат и пребацила руке преко његових рамена.

Пољубац.

Отворио је очи и померио руку јер је утрнула. Она је безбрижно спавала на његовом рамену. Померио је њену косу на страну.

Била је лепа.

27. септембар 2011.

Консеквенца XII Тутусамоту VII


  • Сиђи у сектор за посете.
  • Сада?
  • Да.

Сектор за посете налазио се у подземном делу. Морао је да иде лифтом. Процедура одласка подразумевала је да иде прво до „Гардеробе“ где је добио „маркер“. Некако је навукао маркер на себе. Пре уласка у лифт требао је да убележи жељени десант.

У лифту су га угушили лошим рекламама. На једном од спратова упао је у лифт и један дигитални момак. Невероватно је како се такви типови мотају по затвору и праве послове.

Изашао је спрат изнад Посета.

У његовој капсула кабини за посете затекао је своју никад жељену жену.

  • Имамо седам сати. Радићемо шта год желиш!
  • Овде је јако напорно. Можеш да ми попушиш и после могу мало да спавам.
  • Опусти се. 
     
    Никад слађе није заспао.

22. септембар 2011.

Консеквенца XI Тутусамоту VI Глобус


Глобус је био добро расположен. Очигледно трговина му је добро ишла. Питао је Глобуса за дигиталне момке. Одмахнуо је само руком.

Глобус је увек био у покрету. Чинио би ситне услуге и многима завршавао послове. Неко време прозивали су га Општина Г да би касније био препознатљив само као Глобус. Општина се изгубила.

Његов рејтинг је нагло порастао када је управник Кезмо глупим и кретенским руковођењем изазвао побуну. Глобус је на огради стилизовао графит на ком је написао:
Сувише мало и сувише касно“

Кезмо је убрзо морао да иде. Тутусамоту поново је упао у рутину. Рутина је очеличена навика. Све је уходано само се није десило.

Глобус је волео предвидљивост.

21. септембар 2011.

Консеквенца X Тутусамоту V Дигитални момци


Устао је невољно, задовољан што је управо заборавио сан. Кошмар ужас и стихија терали су на повраћање. Мучнина која је освојила његов ум протегла се телом.

Стомак му се превртао од најаве новог дана.

Био је леђима окренут када су у ћелију ушла три младића. Необично су изгледали. Један од њих реско је добацио да су они дигитални момци.

  • Имамо уговор за склапање уговора за затвореницима. Хоћемо да ти понудимо посао.
  • Тренутно фарбам Сунце а после идем у Рупу. Тешко да између тога могу било шта да радим.
  • Зато и јесмо ту. Ако прихватиш наше услове Рупу више нећеш видети. Знамо да си писац и још важније знамо да си раније био програмер.
  • Одавно то не радим.
  • Нема везе, једном програмер, увек програмер.
  • Можда...
  • Нашем клијенту је неопходан Бог. Послови су му кренули јако лоше.
  • Зар није једноставније да промени посао.
  • Не. Пао је у тешку депресију. Искључиво хоће свог приватног Бога кога неће делити ни са ким. Он је изгубио сваку веру и ово је покушај очајника.
  • Не могу ни себи да помогнем. Увалили су ми државну жену, изгубио сам слободу, сваког часа осећам се све горе, почињем да лудим. Како такав човек може да помогне било коме ?
  • Наш рачунар је избацио твоје име као решење за овај проблем. Ми немамо проблема са вером. Верујемо рачунару. Ако он указује на тебе то је за нас довољно.
  • Поклоните му ваш рачунар. То може да буде и његов приватни Бог.
  • Не. Имаш три дана за одговор.

Одоше.
Спорим кораком упутио се да фарба Сунце.

16. септембар 2011.

Консеквенца IX Тутусамоту IV



Добио је задатак да офарба Сунце. Имао је две тубе. До њега са истим задатком радио је Глобус.

Поделили су Сунце и кренули да раде.

Глобус је био искусан затвореник. Није пуно радио, више је падао са платформе. То је радио због трговине на доњим нивоима.

Само једном се срушио. Пењање натраг страшно га је изморило. Није видео Сунце испред већ само жуто.

Умазао се и био је сав лепљив.

Сирена је огласила крај рада на платформама. Сви су као по команди кренули у такозвану Рупу. Као и сав други простор у Тутусамоту и Рупа је била кружна.

Зидови Рупе су се трансформисали у огромне ротирајуће екране. Пуштали су им снимке хапшења. Видео је свој на порталу и чинило му се да је од тада прошла читава вечност.

Симулација земљотреса била је запрепашћујуће стварна тако да су се затвореници инстиктивно ухватили једни за друге.

Цртани филм је био последња тортура. 
Након тога су морали у ћелије на спавање.

Сам себи је сместио овај хорор.

15. септембар 2011.

Консеквенца VIII Тутусамоту III



Суочење.
Један наспрам другог. Инспектор и ухапшеник.

  • Немамо пуно времена. Данас морам да донесем одлуку о вашем даљем поступку. Ви нисте криминалац.
  • Нисам.
  • Професија писац. Та професија изумире и сами знате да данас готово нико не чита. Све је већ написано. Проблем вашег понашања је у избору занимања. Можемо да помогнемо али морате да сарађујете.
  • Да, мама ми је рекла да сам добро дете.
  • Иронија не помаже. Послаћу вас на фарму.
  • Нисам сељак.
  • Да, писац. Антипротиван и антиготиван. Ми смо завршили. Више се нећемо видети.
  • Ви никог и не виђате.
  • Молим !
***
Пребацили су га локалним мини возом на Фарму.
Фарма је заузимала трећину простора Тутусамотуа.
Оно што је било несвакидашње је што на фарми није постојало небо. Свод је био пластичан. Затвореници на врху цртали су облаке. Ко би неопрезно искорачио падао би на неки доњи ниво. После је морао поново да се пење.

Где су га довели ? Да не пожелиш непријатељу.

13. септембар 2011.

Консеквенца VII Тутусамоту II


Чује своје срце у тишини ћелије.

Снага тишине.

Намерно је сео поред постављене столице. Ставио је руке на уши и зажмурео. Тако полусавијен положај пружао је заштиту.

Камерама је узвратио жмурењем. Покушаће да задржи тај положај што дуже.

Није једноставно бити без покрета.

Давно са мајком посетио је ујака у затвору. У затворској мензи ујак је прецизно описао ко је убица, ко је лопов а ко кретен.

Запамтио је тешка затворска врата и нељубазне чуваре.
У повратку су дуго чекали бус.

Сиво блатњаво и тужно.

12. септембар 2011.

Консеквенца VI Тутусамоту I



Тутусамоту је изграђен на рушевинама фудбалског стадиона Јудавиа. Архитекта Помор је за тај бисер спортског неимарства добио низ међународних награда.

Тутусамоту је данас савремена установа комбинација модерног затвора, ексклузивне луднице и низа експерименталних васпитних радионица.

Сваки нови становник прво доспева у такозвано „Чвориште“. Ту је на посматрању 48 часова. Видео документ анализира конзилијум и своје процене предаје инспектору пријема и локације на даљи поступак.

Сећа се да је његов отац на овом месту са другарима „пикао“ лопту и да су га чак селектовали у млађе категорије Јудавие. Ето њега на истом месту у кружној ћелији са четири камере.

Без лопте.

Он је ипак постигао гол.

Сам је.

9. септембар 2011.

Консеквенца V Тутусамоту


Сунце једва да је изашло.

На излазу сударио се са пијаним комшом који се придржавао за поштанске сандучиће. Комша је иначе био оригиналан тип. Кући није смео да пије. Његова жена била је склона сценама. Унучиће је складиштио у свом поштанском сандучету. Само маштовит лик може да направи бар у свом улазу од поштанског сандучета.

Проблем столица није решио.

Нису ништа рекли, чак се нису ни погледали. Изјурио је директно на улицу. Степен слободе и олакшања пунио је његова плућа.

Ишао је линијом у сусрет возилима. Фијук и струјање ваздуха осетио је као живи организам. Свашта су му добацивали из кола. Није се обазирао. Само је ходао и није осећао ништа, понајмање страх. Почео је да ужива.

Цигарету је запалио када су га опколили. 
 
Није пружао отпор. Љубазно је полицију понудио цигаретама. Они су му дали лисице. Није хтео такву трампу али га они нису ни питали шта би хтео.

Поподне су га спровели у Тутусамоту.

8. септембар 2011.

Консеквенца IV


Било је скроз неочекивано.

Надвио се над њу као медвед. Изгледао је застрашујуће. 
Урликнуо је тако снажно да је само сакрила главу под јастук.

Њен механизам опомене је затајио.

Била је брутално силована. Једном. Други пут. 
Трећи пут је било барем без шамара.

Добила је шта је тражила али су јој образи бридели.
Целим телом прошао је бол.

Медвед је отишао.