Дефинитивно, била је луда

Дуги низ година предавала је страни језик.

Уживала је у свом послу. На крају, свако ко ради одговорно свој посао може се надати да ће га други уважавати. Тврдо је поверовала да се осећај господства, заснива у мери примењеног знања. Цео свој радни век блиставо је служила тој визији.

Ипак једног јутра, она се пробудила посве луда. У првом моменту није знала, али када је тог стања постала свесна, имала је сасвим лудачку дилему - да ли да буде луда на свом, или на страном језику, који је тако успешно предавала цео живот. И у овом надасве мучном избору, она се одлучила да буде луда на страном језику. То је повлачило за собом и друге врло сложене промене. Прва последица уједно и угаони камен лудила на страном језику одразио се у појави блокаде додира. Себе је уверила да је дотакла нешто прљаво и опасно. Није могла да одреди шта би то могло да буде у ствари, али је то нешто усадило своје корене у њену племениту лудост. 

У аутобусу је повредила лице када је возач нагло закочио. Није желела да се држи и буде зависна од додира. Њој је лакше да буде крвава али чиста. Одбила је помоћ неких добронамерних људи. То је урадила на страном језику. Чула је добацивања, “пусти лудачу ко зна одакле је”. Плакала је на страном језику и за ове око ње то нису биле сузе, нити је то био плач. 

До следећег изласка из стана прошло је пет дана. Толико јој је требало да се опорави од повреда из аутобуса. Сада је ходала и то је безболније и сигурније од вожње аутобусом. Рукавице никада не скида независно од времена. Да може, увукла би руке пуно дубље ка подлактици а истовремено да задржи силу у рукавицама. 

Дефинитивно, била је луда.