Пројекат Поларна суза

У град су једнога дана некако баш око поднева из чудних неких комбија пустили неке људе да се помешају са грађанима града. У групи их је било по тројица а укупно је било седам група. И са оскудним знањем математике може се доћи до укупне суме пуштених у град, која је износила двадесет један. 

Сам број није био посебан али оно што је важно је да они нису знали једни за друге. Сваку тројку су сачињавала два лудака и један убица. Докази о њиховом стању били су познати неколицини. Град је одавно био покривен камерама и њихово кретање није било непознато. До јуче су били у специјалним установама а сада су слободни. Не мање и не више од оних који су већ били у граду. Убица из пред последње групе након два сата покушао је да се врати у затвор. Наравно, нису му дозволили рекавши да један део казне мора да проведе на слободи. За то време лудаци из његове групе отишли су до луна парка и поседали на турбо рингишпил. 

Уредно су платили карте. Прва група је села на клупу поред реке. Гледали су бродове и чак су им и махали. Понеко би им од поздравио. Пета група се одмах раздвојила. Лудаци су отишли до библиотеке а убица се упутио у непознатом правцу и није престајао да се креће. Трећа група се држала заједно до стадиона а онда су лудаци наставили без убице. Убица из треће групе је отишао право на терен. Раније је његов отац одржавао тај стадион и шишао траву. Хтео је да га изненади.

*** 
Оно што их је дефинитивно одушевило је да су се друга и четврта група спојиле и да се крећу ка центру града. У неку руку та сарадња је била спектакуларна. Чип контакта уграђен насумице по човеку у групи прошао је тест. 

Загрлили су се пред мониторима као некад давно када се ракета спустила на Марс. Пројекат познатији као “Поларна суза” ефектно се завршио.