4. новембар 2010.

Skyliner

Jуче се није догодило. Јуче треба данас да се догоди. Нестрпљиво очекује њен долазак. Врти се по соби. Лав у кавезу или једрењак у супи. Нема је. Иде у кухињу. Већ је у предсобљу. Предочава себи да качи њен капут. Ње нема. Јуче је требала да дође. Сео је у фотељу. Жмури. Пустиће да она започне разговор. Разговор је замка. Не сме да жури. Мора да буде опуштен. Устаје и прилази прозору. Комшиница шета пса. Ставља руке у џепове. Сигуран је у себе. Пушта музику. Skyliner, Charlie Barnet. Што је старији пушта старију музику. Charlie звучи још боље. Соба је замирисала џезом. У правом моменту звонце. Отвора врата и она улази. Прихвата њен капут и качи. Сада је реално. Ту је. Гледа је. Јуче је напунио седамдесет година. Данас је добио поклон. Поклон се насмејао и честитао рођендан. 

Нема коментара:

Постави коментар