Људи пролазе кроз пасаж.
Пењу се степеницама на аутобуску. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови људи пролазе кроз пасаж. Пењу се степеницама. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови талас људи. Кретање, пролазак, чекање, одлазак.
Људи пролазе. Пасаж остаје. Својом празнином омогућава кретање у прогрес. Прогрес је тековина XX века. Ко не прође пасаж....остаје без буса.
Храбро је и неучтиво користити кључне речи прошлог века. Име пасажа остало је ... Социјализам.
Нема коментара:
Постави коментар