Шкргут зуба ломи ноћну тишину. Чекају бомбе. Све је бесмислено. Бомбе поготову. Пуше. Слабо разговарају. Престао шкргут чује се шуштање кесе. Креће упоран кашаљ. На тренутак коначно тишина. Интиман звук избацивања дима. Креће кијање. Двојица као по договору пишају укрштено. Поново кесе. Долази поручник. Требају му двојица. Одлазе. Почињу разговор о фудбалу. Старе утакмице и голови. Запричаше се. Придодао се и овај што стално вади кесе.
Пред само јутро ето бомби.
Нестаде и кашља и кеса и пишања.
О фудбалу други пут.....
Нема коментара:
Постави коментар