Иза шалтера је исто човек. Неко га је ту поставио, неко коме шалтери више не требају. Дугачак ходник поспешује неодлучност. У тако дугачком ходнику човек се једноставно смањи или још горе нестане. Сада је ту толико људи да је ходник нестао. Комешају се држећи фасцикле и разне друге папире које су донели. Поприлична гужва. Многи би нешто питали и траже погодан тренутак.
- Пао је систем!
- Зар опет ?
- Не можемо ништа, пао је.
- Сад да чекамо до другог дневника ?
- Сат времена, највише.
- Благо нама с вама !Полако се разилазе. Ходник постаје проходан. Човек иза шалтера завуко је руку у торбу и извадио сендвич. Док је јео нико му није засметао.
Нема коментара:
Постави коментар